Brojne članice EU protive se pristupu "komandovanja i kontrole" u energetskoj politici pa bi cilj da do 2030. godine 15% evropskih elektromreža bude povezano mogao da bude izbačen iz evropskih propisa. Evropske zemlje muče se da dosegnu i ranije postavljeni cilj da povežu najmanje 10% elektromreža do 2020, što je u skladu sa strategijom Energetske unije.

 

Cilj je podignut na 15% elektromreža 2016. godine kako bi se do 2030. završilo unutrašnje tržište struje i ostvarili ciljevi za obnovljivu energiju i u borbi protiv klimatskih promena.

 

Međutim, članice EU sada traže način da izbace sve reference koje se odnose na međusobno povezivanje elektromreža iz dokumenata evropske politike, saznaje EURACTIV.com.

 

Debata o međupovezivanju postala je tema tekućih razgovora o predlozima Evropske komisije za dizajniranje tržišta električne energije, koji su deo ogromnog paketa propisa o čistoj energiji predstavljenog 2016.

 

"Kada je reč o direktivi, glavno nerešeno pitanje su regulisane cene i interkonektori", rekao je jedan zvaničnik Estonije, trenutno predsedavajuće EU.

 

Na pitanje briselskog portala da objasni nivo interkonekcija unutar EU o kojima se razgovara, estonski zvaničnik je odgovorio: "Ne razgovara se o broju nego da li se u ranijim dokumentima Komisije uopšte pominju ciljevi oko interkonekcije".

 

Estonski zvaničnik je rekao i da nije jasno da li će ciljevi ostati ili ne, priznajući da su pogledi u diskusiji o interkonektorima bili potpuno različiti a bliži se sastanak ministara energetike EU 18. decembra.

 

Sama činjenica da se ciljevi za povezivanje elektromreža uopšte dovode u pitanje zabrinula je sve zagovornike obnovljive energije.

 

Džoel Megelars (Joël Meggelaars) iz organizacije VindEvropa (WindEurope) kaže da su ulaganja u transmisione kapacitete i interkonekcije ključne kako bi Evropa mogla u punoj meri da eksploatiše svoje resurse u vetroenergiji.

 

"Odustajanje od cilja od 15% međusobno povezanih elektromreža je loš znak", rekao je Megelars za EURACTIV.com.

 

"Struja je poslednja roba kojim se ne trguje slobodno u Evropi. Uska grla postoje zbog neadekvatne mrežne infrastrukture i interkonekcija između zemalja. Ona onemogućavaju članice da ostvare potencijale uštede u troškovima koje zajedničko i interkonektovano tržište energije može da ponudi", istakao je Megelars.

 

Manjak interkonektora omogućava zemljama da štite svoja tržišta struje od konkurencije. Kako se navodi, Francuska je godinama odlagala povezivanje sa elektromrežom Španije.

 

Očekuje se da se kapacitet interkonekcije udvostruči kada linija Biskajski zaliv bude završena 2025.

 

U međuvremenu mnoge zemlje kasne kada je reč o cilju interkonekcije elektromreža od 10% do 2020. Prema podacima Komisije, 11 članica je u 2017. bilo ispod 10% - Bugarska, Kipar, Nemačka, Francuska, Irska, Italija, Poljska, Portugalija, Rumunija, Španija i Velika Britanija.

 

Istovremeno sedam članica - Rumunija, Nemačka, Francuska, Italija, Bugarska, Portugalija i Irska, trenutno sprovodi projekte od zajedničkog interesa koji će im omogućiti da do 2020. dostignu cilj od 10%, navodi se u novom mišljenju Komisije o jačanju evropske energetske mreže usvojenom u novembru.

 

Očekuje se da četiri članice - Kipar, Poljska, Španije i Britanija, u 2020. ostanu ispod cilja od 10% interkonekcije elektromreža.

 

Megelars je ukazao na specifična regionalna uska grla koja treba rešiti: izgradnju nemačke mreže sever-jug, sinhronizaciju elektromreža baltičkih zemalja sa kontinentalnom Evropom i povezivanje ofšor vetroelektrana na Severnom moru.

 

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Beta