Energetski regulator EU zatražio je od Saveta za državnu pomoć BiH da preispita garancije za kineski zajam za gradnju elektrane u Tuzli i istakao da Parlament Federacije BiH ne treba da ih odobri na sednici 7. marta. BiH se, kao i druge balkanske zemlje, sve više okreće Kini kao izvoru finansiranja jer su EU i drugi kreditori sve manje spremni da daju novac za projekte sa ugljem.

 

S obrazloženjem da krši pravila EU o subvencijama u energetici, Energetska zajednica (EZ) je pozvala Bosnu da ponovo razmotri odluku o garancijama za kineski zajam za Elektroprivredu BiH (EPBiH) a za gradnju novih jedinica u elektrani na ugalj u Tuzli.

 

EZ je saopštila da je odlučna da podrži jasnu i konačnu odluku u skladu sa pravilima Zajednice, čime bi se projektu vratila pravna sigurnost.

 

Energetska zajednica je telo koje je uspostavila EU kako bi eneregtsku politiku Unije proširila na kandidate i potencijalne kandidate.

 

Zemlje Zapadnog Balkana sve više se okreću Kini za finansiranje projekata jer su EU, Svetska banka i drugi kreditori smanjili finansiranje projekata na ugalj.

 

Samo u Bosni projekti podržani od strane Kine vrede oko 3,8 milijardi evra.

 

EPBiH je 2017. izabrala kineske Gedžouba grupu i Guandong ilektrik pauer dizajn da grade postrojenje od 450 megavata (MW) u Tuzli po ceni od 1,8 milijardi KM (1,04 milijarde dolara) koje bi zamenilo tri zastarele jedinice u postrojenju od 715 MW.

 

Taj projekat, koji predstavlja najveću posleratnu investiciju u eneregtiku u BiH, treba da bude finansiran zajmom državne Eksport-Import banke Kine od 1,2 milijarde KM a preostala sredstva će obezbediti EPBiH.

 

Prvi čovek Energetske zajednice Janez Kopač rekao je da je analiza o tom pitanju pokazala da garancije pokrivaju ceo zajam i povezane troškove.

 

To je, prema njegovim rečima, suprotno pravilima o subvencijama u energetskom sektoru EU i BIH će, kada se pridruži EU, možda morati da vratu svaku državnu pomoć koju je dala.

 

U Savetu za državnu pomoć BiH su za agenciju Rojters rekli da će analizirati mišljenje EZ i uskoro doneti stav po tom pitanju.


Aktivisti borbe za čistiju životnu sredinu takođe traže od evropskih kreatora politike da zauzmu čvršći stav o zagađenju vazduha iz elektrana na ugalj u regionu koje stoje, kako navode, iza 3.900 smrtnih slučajeva širom Evrope i koštaju zdravstvo do 11,5 milijardi evra godišnje.

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta