Vlada Republike Srpske nije dala saglasnost za projekat povezivanja Bosne i Hercegovine s gasnom mrežom u Hrvatskoj, potvrđeno je 12. marta agenciji Hina iz izvora entitetske vlade u Banjaluci. Kako navodi hrvatska agencija, cilj tog projekta bio je da osigura diverzifikaciju izvora snabdevanja kako bi se smanjila zavisnost od jedinog postojećeg gasovoda koji dolazi iz Srbije i služi isključivo za distribuciju gasa od ruskih dobavljača.

 

Ministarstvo energetike, rudarstva i industrije RS potvrdilo je za Hinu da je Vlada RS u februaru razmatrala prednacrt sporazuma BiH i Hrvatske o izgradnji gasovoda Južna interkonekcija, zaključila da on "nije prioritet za RS" i odbacila ga pozivajući se na ocenu da je protivzakonito da u takvom projektu učestvuju ministarstva u BiH na državnom nivou.

 

Gasovod Južna interkonekcija trebalo je da obezbedi povezivanje gasne mreže BiH s onom u Hrvatskoj, kao krak budućeg magistralnog Jonsko-jadranskog gasovoda (IAP) i da otvori bosanskohercegovačkom tržištu gasa pristup izvorima poput LNG terminala na Krku, navodi Hina.

 

Kao izvođači projekta pojavili su se hrvatski Plinacro i bosanskohercegovački BH-Gas, a snažno ga je podržala Energetska zajednica koju čini 11 država EU i pet država-potencijalnih članica Unije, dok je Evropska banka za obnovu i razvoj pokazala spremnost da finansira njegovo sprovođenje.

 

Hrvatska strana u sve je trebalo da investira 13,5 miliona evra u varijanti s budućim gasovodom IAP, odnosno 48 miliona evra bez gasovoda IAP za 75 kilometara magistralnog gasovoda.

 

Bosanskohercegovački partner investirao bi 100 miliona evra za 162 kilometara gasovoda, odnosno 114 kilometara glavne trase i krak za Mostar u dužini od 48 kilometara.

 

Direktor BH-Gasa Jasmin Salkić ranije je kazao da je taj projekt značajan za BiH, ali je podjednako značajan za Hrvatsku zbog njenog povezivanja s državama regiona.

 

"Sprovođenjem ovog projekta tržište prirodnog gasa u Federaciji BiH odnosno u BiH će se preko Hrvatske integrisati s evropskim gasnim transportnim mrežama, a Hrvatska će pored svih benefita koje donosi gasifikacija područja uz deonicu u Hrvatskoj postati i tranzitna zemlja", kazao je Salkić.

 

Hina navodi da je plan bio da radovi počnu 2020. i da novi gasovod bude u funkciji do 2023. godine, ali je sve sada zaustavljeno blokadom koju je nametnula RS.

 

Za Vladu RS je neprihvatljivo da u ime BiH u sprovođenju projekta učestvuju Ministarstvo saobraćaja i komunikacija BiH i Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa, navodi Hina i dodaje da je tumačenje Banjaluke da je to posao za vlade dva entiteta koje bi trebalo da ga rade preko posebne korporacije.

 

Federacija BiH i RS trenutno imaju potpuno odvojene energetske strategije.

 

Uz povezivanje s gasnom mrežom Hrvatske na južnom pravcu, u Federaciji BiH su strategijom definisali i potrebu povezivanja na mrežu Hrvatske na pravcu Zenica-Bosanski Brod-Slavonski Brod, ali su vlasti u RS to ranije onemogućile insistirajući na proširenju kapaciteta za snabdevanje gasom iz pravca Srbije koja je u celini oslonjena na ruski Gasprom.

 

Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović 11. marta u Banjaluci je s Milomirom Draganićem, direktorom Gas-prometa iz Istočnog Sarajeva, potpisao ugovor po kojem Srbijagas preuzima 39% vlasničkog udela nad firmom koja upravlja gasnom mrežom u RS.

 

"Srbijagas preko Gas-prometa ulazi legalno na tržište Bosne i Hercegovine. To više nije strana kompanija, nego jedan od najvećih vlasnika domaće kompanije", kazao je Draganić.
Dodik je u januaru, nakon što se u Beogradu sastao s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, kazao da je za RS prioritet gradnja novog gasovoda koji bi bio deo projekta Turski tok i distribuisao ruski gas iz pravca Srbije do Bosanskog Novog, navodi Hina.

 

Izvor: Beta

Foto: Shutterstock.com