Spoljnopolitički odbor američkog Senata izjasnio se za uvođenje sankcija svim kompanijama i pojedincima uključenim u izgradnju gasovoda Severni tok 2, koji treba da omogući transport gasa od ruske baltičke obale do Nemačke. Konzorcijum Severni tok, koji predvod ruski Gasprom, saopštio je da je uprkos odluci Senata, posvećen izgradnji gasovoda. Rusija je odluku Senata odbacila kao još jedan rusofobni potez SAD.

 

Za predlog Zakona o zaštiti evropske energetske bezbednosti glasalo je 20 članova senatskog odbora, a protiv je bilo dvoje. Da bi zakon stupio na snagu, treba da bude usvojen u Senatu i u Predstavničkom domu Kongresa SAD i da ga potom potpiše predsednik Donald Tramp.

 

Administracija američkog predsednika vidi gasovod Severni tok 2 kao sredstvo jačanja ruskog uticaja u Evropi.

 

Predlog zakona predviđa primenu oštrih mera protiv naftnog i gasnog sektora Rusije koji je zaslužan za oko 40 odsto prihoda te zemlje. Na meti sankcija bili bi i pojedinci koji obezbeđuju usluge ili finansiraju proizvodnju sirove nafte u Rusiji i ruske energetske projekte van zemlje.

 

Jedan od predlagača zakona, republikanski senator Ted Kruz rekao je da Rusija ima istorijat korišćenja energenata kao oružja. Taj zakon samo je jedan od nekoliko zakona prosleđenih Kongresu, koji predviđaju sankcije za Severni Tok.

 

Sankcije bi mogle da se odnose i na druge gasovode koji transportuju prirodni gas, kao što je Turski tok, ocenio je Glas Amerike.

 

Projekat Severni tok 2 predviđa izgradnju najdužeg podvodnog gasovoda na svetu, koji će sa dve cevi, dužine 1.222 kilometara, transportovati prirodni gas od ruske obale na Baltičkom moru do Grajfsvalda u Nemačkoj.

 

Projekat, koji je već u velikoj meri završen, predvodi ruski državni energetski gasni gigant Gasprom, a polovinu troškova snose nemački Uniper i BASF Vinteršal, britansko-holandski Šel (Shell), austrijski OMV i francuska kompanija Anži (Engie).

 

Gasovod bi trebalo da počne da radi krajem ove godine, a svaka od dve cevi imaće kapacitet od 27,5 milijardi kubika gasa. Ukupna cena projekta procenjena na 9,5 milijardi evra.

 

Konzorcijum Severni tok 2 saopštio je da je upoznat sa odlukom Senata, da je analizira, ali da su sve strane učesnice u potpunosti posvećene završetku projekta izgrađe gasovoda.

 

"Više od 1.000 kompanija iz 25 zemalja radi na projektu i u potpunosti su posvećene njegovom završetku", saopštio je konzorcijum Severni tok 2 koji predvodi Gasprom.

 

"Izgradnja gasovoda Severni tok 2 se nastavlja. Sve u svemu, na dnu Baltičkog mora do sada je postavljeno 1.739.4 kilometara gasovoda,  što je oko 71% njegove ukupne dužine", saopšto je Gasprom 1. avgusta.

 

Na odluku Sernata reagovala je i Moskva.

 

"Američki zakonodavci (...) ne znaju više kakve šeme da izmisle", rekla je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

 

"Moramo da konstatujemo da za sada samo razgovaraju o novom talasu rusofobnih mera u Kongresu. Razmatraju mnoge stvari, ali ne donose se svaki put odluke. Teško je reći čemu sve ovo vodi", rekla je Zaharova, a prenela agencija TASS.

 

Kako je rekla, "Severni tok 2 se gradi uprkos svim pretnjama, a oni koji uvode sankcije prave od sebe budale kada javno pokazuju nespremnost da se pridruže projektu koji je za njih koristan, ili odbijaju da dozvole drugima da učestvuju".

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP