Nijedna članica Energetske zajednice (EZ) koja ima ugalj u svom energetskom miksu ne poštuje ciljeve iz Nacionalnog plana za smanjenje emisija (NERP) barem za jedan od tri zagađivača (azotni oksidi, sumpor dioksid i prašina) iz Direktive o velikim postrojenjima za sagorevanje (LCPD), pokazao je novi izveštaj EZ.

Kosovo nije ostvarilo nijedan cilj a BiH i Severna Makedonija nisu ostvarile ciljeve za sumpor dioksid i prašinu, navela je EZ, organizacija čije su članice EU i devet ugovornih strana - Gruzija, Moldavija, Ukrajina i partneri sa Zapadnog Balkana.

Za Srbiju se navodi da, s obzirom da nije usvojila NERP, velika postrojenja za sagorevanje moraju pojedinačno da poštuju limite emisije iz Direktive.

Međutim, kod većine postrojenja u Srbiji to nije slučaj a posebno zabrinjava emisija sumpor dioksida, navela je EZ u izveštaju.

Procene Sekretarijata EZ pokazale su i da bi brojne elektrane koje su predmet "opt-aut" mehanizma Direktive mogle da budu zatvorene već 2020. Reč je o postrojenjima koja treba da rade najvše 20.000 operativnih sati od 1. januara 2018. do 31. decembra 2023. nakon čega treba ili da budu zatvorene ili da nastave da rade uz strože vrednosti emisija u skladu sa Direktivom o industrijskim emisijama.

Ako nastavi da radi kao 2018, termoelektrana Pljevlja u Crnoj Gori treba da bude zatvorena već 2020. ukoliko ne sprovede tehničko poboljšanje kako bi ispunila strože limite iz Direktive o industrijskim emisijama.

Termoelektrana Tuzla (blok 4) u BiH trebalo bi po tome da prekine rad u maju 2021. a zatim i tri postrojenja u Srbiji koja će dostići 20.000 operativnih sati pre decembra 2023.

"Vreme ističe za termoelektrane na ugalj u EZ. Situacija je posebno ozbiljna na Zapadnom Balkanu... Ugovorne strane EZ moraju pod hitno da deluju na planu smanjenja emisije, obnovljivih izvora i energetske efikasnosti", istakao je direktor Sekretarijata EZ Janez Kopač.

Izveštaj Sekretarijata EZ pokazao je i da je procenat prenosa evropske regulative u domaći pravni sistem u oblasti energetike u regionu povećan sa 43 na 48% u izveštajnom periodu.

Lider je i dalje Crna Gora ali je prvi put Severna Makedonija pretekla Srbiju i izbila na drugo mesto po reformskim merama, navodi se u izveštaju.

Ovogodišnji izveštaj bio je fokusiran i na rešavanje sporova.

BiH je i dalje zemlja sa najviše otvorenih slučajeva kršenja propisa (9) a slede Srbija i Ukrajina sa po pet.

U većini slučajeva Ministarski savet je utvrdio ozbiljno i stalno kršenje Ugovora EZ ali neusklađenosti još nisu otklonjene.

"Uglavnom je reč o usklađivanju sa evropskim zakonima oko važnih pitanja za energetsko tržište zemlje, poput nepoštovanja odredbi Trećeg energetskog paketa, čak i Drugog, u BiH ili nerazdvajanja operatera prenosnog sistema u Srbiji", istakao je zamenik direktora EZ Dirk Bušle.

Od 2008. Sekretarijat EZ istraživao je 103 slučaja kršenja odredaba.

"Glavna pitanja za ceo region, poput rešenja spora između operatera prenosnog sistema Kosova i Srbije ili poštovanja pravila o državnoj pomoći kod projekta elektrane na ugalj Tuzla 7, teško da mogu da budu rešena uz važeće mehanizme", rekao je Bušle.

Najavljeno je da će se o reformi Ugovora EZ, uključujući poboljšanje mehanizma za sprovođenje, razgovarati na Ministarskom savetu EZ u Kišinjevu 13. decembra.

Izvor: Beta

Foto: Beta/Petar Vujanic