Izbio je pravi "rat" Nemačke, ali i EU, s Vašingtonom zbog ozvaničene pretnje američkih sankcija evropskim kompanijama i odgovornim zvaničnicima ako se usude da dovrše gasovod Severni tok 2, što će osetno pogoršati ionako narušeno savezništvo Amerike i ključnih država EU, posebno Nemačke, pišu vodeći listovi u Zapadnoj Evropi.

Mediji i analitičari predočavaju da je na delu čist geopolitički sukob, dakle pitanje prevlasti nad Evropom, ne samo SAD s Rusijom, kao i Turskom, jer je udar sankcija usmeren i na gasovod Turski tok, već i sa dosad ključnim američkim saveznicima u Evropi i NATO, posebno Nemačkom i Francuskom.

Pojavili su se ipak i neki smirujući ili realni, razumni glasovi, pa tako američki poslovni dnevnik Blumberg ocenjuje da su američke sankcije sasvim zakasnele, da treba dva meseca da istinski stupe na snagu, a takođe jer je Severni tok 2 skoro završen i teško će s Vašingtonom već i zbog drugih razloga zavađene uticajne zemje EU dozvoliti da se gasovod ne dovrši.

Blumberg u prilog takvim procenama navodi i mišljenje Petera Bojera, savetnika za transatlantsku politiku kancelarke Angele Merkel, da je Severni tok 2 "komercijalni projekat, sa jakom geopolitičkom dimenzijom, a Trampov zakon na to neće moći da ima mnogo upliva".

Iako su u poslednje vreme savezništvo i odnosi SAD i članica EU i NATO osetno uzdrmani, da "na Zapadu (ipak) nema ništa novo" pokazuje i činjenica da se i američki predsenik Ronald Regan još 1982. žestoko usprotivio prvom ozbiljnijem ugovoru EU i Sovjetskog Saveza o isporuci ruskog gasa, naglasivši da će to "ojačati upliv Moskve na Evropu".

Regan je, na objašnjenje evropskih saveznika da ne mogu zavisiti od uvoza energenata samo sa nemirnog Srednjeg istoka i severa Afrike, Evropljanima ponudio američki ugalj i nuklearne centrale, a sad Vašington kaže da Evropa može da uvozi mnogo više američkog tečnog gasa, iako Evropljani kažu da za to nema kapaciteta i da je američki gas mnogo skuplji.

Naročito Nemačka i većina zemalja EU, bez obzira na američke dugoročne ciljeve očuvanja svog upliva u Evropi, imaju na umu sopstvene dugoročne potrebe kad je energija u pitanju, a svima je na umu i velika kriza s ruskim isporukama gasa preko Ukrajine 2009. zbog sukoba Kijeva i Moskve.

Sad su Kijev i Moskva, na ogromno olakšanje EU, sklopili ugovor o daljoj isporuci ruskog gasa Evropi, ali bitan "osigurač" u celom tom geopolitičkom, strategijskom ekonomskom poduhvatu jesu upravo Severni tok 2 i Turski tok za slučaj da se opet nešto poremeti u problemima veoma bremenitim ukrajinsko-ruskim odnosima.

Evropska komisija je na ove najnovije američke pretnje saopštila da je "Evropska unija načelno protiv sankcija evropskim preduzećima koja se bave zakonitim poslovima" i podvukla da je "Komisija uvek imala za cilj da obezbedi da Severni tok 2 posluje s jasnim uvidom i poštovanjem propisa".

Mnogi komentatori nisu propustili da ukažu i na činjenicu da su se evropski stavovi podudarili i sa reagovanjem Moskve da američke mere odmazde predstavljaju "direktno kršenje međunarodnog prava, jasan primer nelojalne konkurencije", odnosno da Vašington želi da nametne svoje interese, a ne uvažavanje poštene međunarodne konkurencije.

Britanski list Fajnenšel tajms smatra da "odnosi Nemačke i Vašingtona neminovno idu u pogoršanje, jer Berlin upozorava da se Tramp otvoreno upliće u suverene evropske poslove i govori da Severni tok 2 "jača uticaj Moskve u Evropi".

Vašington je posebno naglašavao da će time Rusija moći da zaobiđe isporuku gasa Evropi preko Ukrajine, ali su Kijev i Moskva upravo potpisali petogodišnji ugovor o isporuci ruskog gasa Evropi preko ukrajinskih gasovoda.

Fajnenšel tajms s tim u vezi ukazuje na izjavu nemačkog ministra finansija Olafa Šolca koji je stavio do znanja da su otud kaznene mere SAD "nerazumljive i neodržive za prijatelje koji su povezani zajedničkim interesima unutar NATO".

Ako se na istoku i severu EU izuzmu pristalice potpunog vezivanja Evrope za SAD sa isključivo bezbednosnim ciljem i ubeđenjem da je Rusija vojna, geopolitička pretnja, među vodećim političarima u EU utoliko je neshvatljivija politika Vašingtona jer je činjenica da proizvodnja gasa u Evropi stalno pada.

A da je "Zelenim dilom" Evropska unija upravo utvrdila da će do 2050. proizvodnju energije potpuno zasnovati na energentima bez emisije štetnih gasova, dakle nafte i gasa, iako se bar za gas mogu osmisliti tehnologije tako da sagorevanje ne izbacuje štetan ugljenik.

Visokotiražni nemački list Bild u udarnom članku zaključuje da "pravu i jasnu objavu rata Donaldu Trampu" predstavlja krajnje oštra poruka nemačke kancelarke Angele Merkel na usvajanje zakona o sankcijama Severnom toku 2 u američkom Kongresu da je "Berlin protiv vanteritorijalnih sankcija, što nije od juče jer smo isti problem imali oko Irana".

Bild navodi da kancelarka Merkel "neće dopustiti da SAD stavljaju klipove u točkove projektu Severni tok 2 koji ona podržava" i na to nadovezuje i saopštenje ministra finansija Šolca da najavljene američke kaznene mere predstavljaju "ozbiljno uplitanje u unutrašnje poslove Nemačke i Evrope i sam naš suverenitet, što osporavamo na najsnažniji mogući način".

A da je rat počeo i da nije samo puka pretnja govori i poruka američkih senatora Teda Kruza i Rona Džonsona direktoru švajcarske firme Olsiz da ukoliko ta kompanija "koja dobija velike pare od ruskog Gazproma, nastavi i samo jedan dan da dograđuje gasovod Severni tok 2, naći će se na udaru pogubne zakonske i ekonomske odmazde".

To znači da će, isto kao i rukovodiocima, nameštenicima i akcionarima drugih evropskih kompanija koje grade taj gasovod i Olsizovim ljudima biti zamrznuta sredstva u američkim bankama, uskraćene vize za putovanje i poslovanje u SAD i nametnut sijaset drugih kazni.

Švajcarska kompanija je saopštila da obustavlja radove na Severnom toku 2, u očekivanju da Gazprom i konzorcijum evropskih firmi koje grade gasovod, nemačka i vlade drugih zainteresovanih zemalja, kao i EU, jasno obelodane šta dalje može da se uradi.

Izvor: Beta

Foto: Beta/AP