Poslovi sa naftom, prodnim gasom i ugljem postaju sve maje isplativi. Globalne rezerve fosilnih goriva mogle bi u narednih 50 godina da izgube dve trećine vrednosti, koja će sa približno 39 biliona dolara pasti na 14 biliona, izračunao je britanski tink-tenk Karbon treker (Carbon Tracker).

Uzrok za takav strmoglavi pad vrednosti fosilnih goriva je ponuda koja premašuje sve manju tražnju, uz istovremeni napredak u oblasti obnovljivih oblika energije, ocenio je Karbon treker u najnovijoj studiji.

Organizacija se za tu analizu oslonila na metode proračuna koje koristi Svetska banka. One se, međutim, temelje na pretpostavci da će potražnja za fosilnim gorivima biti u skladu sa Pariskim klimatskim sporazumom i godišnje opadati za dva odsto, što za sada još nije slučaj.

Iako je ukupan uvoz gasa u Evopsku uniju u poslednjem kvartalu 2019. godine porastao za osam odsto, i to uglavnom u obliku tečnog prirodnog gasa (LNG), Međunarodna energetska agencija (IEA) za ovu godinu očekuje značajan pad tražnje za fosilnim primarnim energentima - nafte za devet odsto, uglja za osam i zemnog gasa za pet odsto.

Pandemija COVID-19 zadala je globalnom tržištu nafte snažan udarac i dovela do toga da je u aprilu prvi put zabeležena negativna cena od minus 40 dolara za referentnu američku naftu tipa WTI (West Texas Intermediate). Od tada se tržište ipak oporavilo.

Pa ipak, saradnik Karbon trekera i jedan od autora studije Kingsmil Bond uveren je da smo upravo svedoci zalaska fosilnih goriva. On veruje da će usled političkih odluka i inovacija potražnja za tim gorivima u različitim sektorima ubrzano opadati, što je pospešila i pandemija. "Moguće je da sada već vidimo zenit potražnje za fosilnim gorivima", smatra Bond.

To bi moglo da dovede jednu ogromnu granu privrede na ivicu finansijske propasti. Prema navodima studije, u infrastrukturu za fosilna goriva godišnje se ulaže okruglo pet biliona dolara. Globalni fosilni lanac snabdevanja vredan je 32 biliona dolara. U to spadaju proizvodnja elektrana, automobila, teretnih vozila, aviona i brodova, kao i industrije čelika, cementa, petrohemija i aluminijumska industrija.

Iza svega toga stoje i ogromna ulaganja na finansijskim tržištima. Gotovo jedna četvrtina svih deonica u svetu i 53% obveznica usidreno je u fosilnoj branši, navodi se u studiji. Sve veći gubitak vrednosti fosilnih goriva zato predstavlja realnu opasnost za privrede država izvoznica fosilnih goriva kao što su Saudijska Arabija, Rusija, Irak ili Iran.

Da se ulaganja u fosilnu infrastrukturu više ne isplate, Karbon treker je poslednji put izračunao u martu ove godine. Investitori u elektrane na ugalj mogli bi tako da računaju sa gubicima od preko 600 milijari dolara, s obzirom da životni vek jedne elektrane iznosi najmanje dve decenije, a da će troškovi za emisiju ugljen-dioksida rasti.

Širom sveta, prema podacima iz studije, u pogonu je 6.700 elektrana na ugalj, a u planu je izgradnja još 1.046, pre svega u Kini i Indiji. Nove elektrane na ugalj grade se i u Evropi, pa je tako i Nemačka, iako planira da se odrekne uportrebe uglja, nedavno na mrežu priključila elektranu na kameni ugalj Dateln 4.

Stručnjak za energetske strategije Kingsmil Bond kaže da je potrebno organizovati "uređen izlazak iz fosilnog kapitala" kako bi se svetska privreda stabilizo. Sve ostalo je, prema njegovim rečima, samo pokušaj da se sačuva ono što je nemoguće sačuvati.

U Evropskoj uniji se sada u okviru evropskog Zelenog plana postavljaju smernice za dekarbonizaciju. U novembru su se zemlje članice saglasile da više neće preko Evropske investicione banke izdvajati novac za projekte sa fosilnim gorivima. I iz paketa Evropske komisije od 750 milijardi evra za oporavak EU biće podsticane samo investicije koje se smatraju održivim i koje slede načelo "ne čini štetu"".

Istovremeno ipak milijarde evra teku u fosilnu infrastrukturu. U februaru je u Evropskom parlamentu uprkos žestokim raspravama usvojena lista projekata od zajedničkog interesa, takozvana PCI lista, u kojoj gotovo trećina projekata ima veze sa zemnim gasom.

"Nastojimo da se držimo što dalje od projekata sa fosilnim gorivima", izjavio je prošle nedelje potpredsednik Evropske komisije zadužen za Zeleni plan Frans Timermans. On je, međutim, ocenio da da će u narednim godinama prvenstveno nafta biti potrebna da bi se sa uglja prešlo na održive energije.

Izvor: EURACTIV.de

Foto: AP