Direktor Sekretarijata Energetske zajednice (EZ) Janez Kopač najavio je da će Ministarski savet 17. decembra, razmotriti kršenje pravila EZ od strane Srbije zbog toga što nije razdvojila delatnosti operatora gasa Jugorosgaz transporta. Kopač je rekao da je to "ozbiljan slučaj kršenja energetskog prava EZ i da Jugorosgaz transport, zavisno preduzeće Srbijagasa, nije sertifikovan u skladu sa Trećim paketom".

"Postupak u vezi s razdvajanjem Srbijagasa nije na dnevnom redu ovog Ministarskog sveta, ali još nije završen, a tiče se Drugog energetskog paketa koji nije primenjen u celini", rekao je Kopač z agenciju Beta.

Dodao je da Sekretarijat sada ne insistira na prekršajnom postupku pošto su "neke stvari ipak realizovane".

"Ali ukoliko Srbija ne preduzme mere za razdvajanje delatnosti po Trećem energetskom paketu, Sekretarijat će pokrenuti nov postupak protiv Srbije", rekao je Kopač.

Srbija je 2015. godine donela Zakon o energetici koji je trebalo da omogući da se u potpunosti primeni set energetskih propisa iz Drugog i Trećeg energetskog paketa Evropske unije koji predviđaju da se proizvodnja i snabdevanje energijom razdvoje od transporta.

Pored toga, propisi predviđaju pristup treće strane mreži, i razdvajanje delatnosti u kompanijama koje se bave proizvodnjom, prenosom i snabdevanjem strujom ili gasom, kao i veću zaštitu kupaca.

Kopač je rekao da je "slučaj Jugorosgaz transporta tretiran kao korak pre zahteva za određene mere (sankcije) i da to još nije kazna nego jedan korak pre nje".

"Odvajanjem delatnosti dobija se nezavisan operator mreže koji omoguje pristup bilo kojem korisniku, trgovcu, snabdevaču. Bez toga nema konkurencije na srpskom i regionalnom tržištu gasa", rekao je Kopač.

Nezavisni operator, kako je rekao, jasno iskazuje svoje troškove rada i prihode koje reguliše regulator, Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS), "tako da nema subvencija za vlasnika Srbijagasa".

Preduzeće Srbijagas, rekao je Kopač, nije uskladilo poslovanje s Ugovorom o EZ od njenog osnivanja, "pa se može reći da je slučaj započet 2013. godine, a neusklađenost s Trećim energetskim paketom Srbijagasa traje od 2016. godine".

Na pitanje da li ima još problema u energetici Srbije zbog čega je EZ upozoravala Srbiju, Kopač je odgovorio "da ima jer Srbijagas blokira pristup konkurenciji na ulaznoj tački u srpski prenosni gasni sistem iz Mađarske kod Horgoša".

"Slobodan pristup sistemu na svakoj tački je osnovni prinicp Trećeg paketa i to je takođe težak prekršaj za koji je otvoren slučaj koji će sledeće nedelje razmatrati Ministarski savet", rekao je Kopač.

Ukazao je da Srbija godinama izbegava realizaciju direktive o maksimalnom udelu sumpora u mazutu.

"Naftnoj industriji Srbije (NIS) je tako dozvoljeno, da proizvodnjom zagađuje vazduh širom Srbije, daleko preko dozvoljenih granica", rekao je Kopač.

Elektromreža Srbije je, izjavio je on, kao operator električne mreže sertifikovana od strane AERS, "ali suprotno mišljenju Sekretarijata EZ koji smatra da razdvajanje nadležnosti unutar Vlade Srbije nije uredno organizovano".

Srbija, nastavio je Kopač, ni danas nema aukcije za podršku obnovljivim izvorima energije, iako bi taj mnogo jeftiniji način podržavanja tih investicija morao biti deo zakonodavstva Srbije već godinama.

"Sekretarijat je napisao nacrt amandmana na zakon u junu 2017. godine za sve članice EZ i svi su bili zahvalni i usvojili su odgovarajuće zakonske promene, jedino Srbija i Kosovo su ignorisali tu svoju obavezu", rekao je Kopač.

Veliki problem Srbije je, kako je naglasio, "nerazumna podrška uglju".

"Predsednik (Aleksandar) Vučić je potpisao Sofijsku deklaraciju koja predviđa potpunu dekarbonizaciju (ukidanje korišćenja uglja) do 2050. godine, ali mesec dana kasnije najavio je izgradnju termoelektrane na ugalj, Kostolac 3", rekao je Kopač.

Dodao je da se termoelktrana na ugalj ne može amortizovati za 25 godina i da je "to potpuno nerazumno ako je obećanje o dekarbonizaciji ozbiljno".

Srbija bi, kako je ocenio Kopač, u skladu sa Sofijskom deklaracijom morala odmah uvesti cenu emisija ugljen-dioksida.

U regionu to je, kako je rekao, za sad uradila samo Crna Gora, a EU sledeće godine uvodi graničnu taksu za emisije ugljen-dioksida i "tada će biti jasno ko sledi evropsku politiku, a ko ne".

Sekretarijat, naveo je on, ima značajne primedbe i na regulatroni okvir gasovoda Balkanski tok kroz Srbiju, jer odluka regulatora o izuzeću tog projekta od glavnih principa Trećeg paketa o slobodnom pristu, regulisanju tarifa i razdvajaju delatnosti, nije uvažila Mišljenje Sekretarijata.

Dodao je da Mišljenje Sekretarijata nije prihvaćeno ni u delu o dugoročnom izuzetom kapacitetu, monopolskom položaju akcionara Gastransa i razdvajanju u Srbijagasu, a najvažnije, Srbija nije uvela nikakve preventivne mere protiv budućeg monopolskog udela obeju akcionara na domaćem tržištu.

"Ako bi odluka mogla uopšte da se donese, morali su biti ispunjeni razni kriterijumi kojim se dokazuje, na primer da će projekat povećati konkurenciju", rekao je Kopač.

Taj test je, kako je rekao, bio negativan, i mišljenje Sekretarijata je ignorisano.

Kopač je rekao da "ta tema još nije stigla do kraja, a sledeća moguća prepreka je na mađarskoj granici jer Mađarska još nije odlučila da li će da gradi produžetak tog gasovoda".

"Ako Mađarska odustane od izgradnje produžetka Balkanskog toka, srpski potrošači će platiti velike ambicije nekog drugog, bez ikakve koristi za Srbiju", rekao je Kopač za Betu.

Izvor: Beta

Foto: Energetska zajednica