Srbija je jedina zemlja regiona koja beleži silazni trend na polju demokratije, navodi se u 16. januara objavljenom izveštaju organizacije Fridom haus koja upozorava da su demokratske vrednosti globalno u opadanju. Od zemalja regiona, Slovenija, Hrvatska i Srbija svrstane su u kategoriju "slobodnih", a Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija i Kosovo među "delimično slobodne zemlje".



Srbija je jedina od zemalja regiona koja beleži silazni trend (minus tri) zbog dalje konsolidacije vlasti predsednika Aleksandra Vučiča, uključujući netransparentne metode finansiranja partije, politizaciju sprovođenja zakona i pokušaje da se podriju kritički nastrojeni novinari finansijskim istragama i klevetama u medijima bliskim vlasti, navodi Fridom haus (Freedom house).

 

Tolerancija evropskih lidera prema autoritarnim tendencijama Aleksandra Vučića dok je bio premijer omogućila mu je da posle pobede na predsedničkim izborima u aprilu 2017. još više potisne opoziciju i naruši ono što je preostalo od nezavisnih medija, ocenio je Fridom haus.

 

Navodi se da je 2017. bila dvanaesta godina uzastopnog opadanja sloboda i demokratskih vrednosti u svetu - prava na slobodne i fer izbore, prava manjina, sloboda štampe i vladavina prava.

 

Ukazuje se da je ubrzani pad političkih prava i građanskih sloboda konstatovan u SAD.

 

U svetu je 71 zemlja imala pad u političkim pravima i građanskim slobodama tokom 2017, dok je u 35 zemalja zabeležen porast.

 

Predsednik Fridom hausa Majkl Abramovic je ocenio da se demokratija suočava sa jednom od najozbiljnijih kriza poslednjih decenija. "Demokratija je u krizi", ukazao je Abramovic.

 

Od ukupno 195 zemalja za koje je rađena procena, 88 je označeno kao "slobodno", 58 kao "delimično slobodno", a za 49 zemalja je navedeno da "nije slobodno".

 

"Dok su se SAD i druge demokratske snage suočavale s problemima unutrašnje politike i raspravljale o spoljnopolitičkim prioritetima, vodeće svetske autokratije - Rusija i Kina, nastavile su da napreduju", piše u izveštaju "Slobode u svetu 2018".

 

Moskva i Peking su istrajni u identifikaciji demokratije kao pretnje svojim represivnim režimima i oni neumorno rade na podrivanju institucija, ocenjeno je u tekstu.

 

Turska je iz statusa "delimično slobodne" prešla u "neslobodnu" zemlju. Njen predsednik Redžep Tajip Erdogan pojačao je akcije protiv protivnika posle pokušaja državnog udara u julu 2016. Te akcije su negativno uticale na slobodu medija, korisnike društvenih mreža, demonstrante, političke stranke, sudstvoi izborni sistem.

 

Od 49 "neslobodnih" zemalja najgora situacija je u Siriji, Južnom Sudanu, Eritreji, Severnoj Koreji, Turkmenistanu, Ekvatorijalnoj Gvineji, Saudijskoj Arabiji, Somaliji, Uzbekistanu, Sudanu, Centralnoj Afričkoj Republici i Libiji.

 

U izveštaju se navodi da su događaji na Zapadnom Balkanu pokazali potrebu da se tu stalno angažuju velike demokratije.

 

Tako je posredovanje Vašingtona i Brisela pomoglo da se reši dugogodišnja politička kriza u Makedoniji i utre put novoj, demokratski izabranoj vladi.

 

Izvor: Beta

Foto: FH