Ograničavanje izvoza tehnologije za sajber-nadgledanje podržava 11 zemalja članica Evropske unije, pokazuje radni dokument u koji je EURACTIV.com imao uvid. Prodaju takvih proizvoda, prema njihovom mišljenju, treba kontrolisati jer mogu da budu korišćeni i u civilne i vojne svrhe, a njihovom zloupotrebom mogu biti ugrožena ljudska prava.

 

Inicijativu kojom je podržan predlog Evropske komisije o ograničavanju izvoza takvih tehnologija pokrenula je Nemačka, a podržale su Hrvatska, Češka, Francuska, Italija, Poljska, Portugalija, Rumunija, Slovačka, Slovenija i Španija.

 

Diplomate iz 11 zemalja potpisali su dokument na šest strana kojim se prihvata plan Evropske komisije o uvođenju "efikasne EU kontrole sajber-nadgledanja radi zaštite ljudskih prava". Dokument je datiran 29. januara, navodi Euraktiv.

 

Članice EU razmatraju predlog Komisije da se ponovo razmotre propisi EU o dodanom ograničenju izvoza proizvoda koji mogu biti korišćeni i u civilne i u vojne svrhe. Komisija je promene tih propisa predložila pošto je otkriveno da su evropske kompanije prodavale softver vladama koje su ga koristile za špijuniraje učensika protesta Arapskog proleća.

 

Diplomate 11 zemalja su podržali nove EU kontrole koje se bave "specifičnom dimenzijom ljudskih prava, kao što su kršenja slobode izražavanja, prava na privatnost i prava na udruživanje, direktno povezanih sa zloupotrebom proizvoda za sajber-nadgledanje".

 

Podrška tih zemalja predstavlja pobedu za Komisiju, navodi briselski portal. Komisija se bori da ubedi ostale članice i tehnološke kompanije da je potrebno ažurirati pravila o kontroli izvoza jačanjem zaštite ljudskih prava i ograničavanja prodaje softvera za nadgledanje drugim državama.

 

Sa podrškom nekih od najvećih članica EU, predlog Komisije ima veću šansu da dobije podršku većine zemalja Unije.

 

Neke države se, međutim, i dalje ne slažu s predloženim merama, a neke su zabrinute da bi mogle biti uvedene nove zabrane izvoza proizvoda koji mogu da krše ljudska prava.

 

Tehnološke kompanije su takođe kritikovale predlog Komisije, tvrdeći da će biti teško dokazati da li se neki proizvodi koji se svakodnevno koriste mogu zloupotrebiti.

 

Zakon o ograničenju izvoza može stupiti na snagu tek kada sve zemlje članice, Evropski parlament i Komisija postignu kompromis. Parlament je takav dokument podržao u januaru, ali pregovori s druge dve strane još nisu počeli.

 

Zemlje koje su podržale kontrolu izvoza tehnologija za sajber-špijuniranje ne žele, ipak, da se ista ograničenja odnose i na listu drugih vrsta tehnoloških proizvoda koji su na listi Evropske komisije.

 

Neimenovani zvaničnik EU rekao je da je kontrola tehnologija kao što je roborika ili sistemi veštačke inteligencije koji mogu biti korišćeni kao oružje “previše restriktivna” i da “nije dalekovida”. Prema njegovom mišljenju, radni dokument ipak ohrabruje jer podržava širi plan o novim kontrolama izvoza tehnologija za nadziranje.

 

Vlade 11 zemalja takođe imaju podeljene stavove o delu predloga Evropske komisije koji se odnosi na transparetnost, jer su osetljive po pitanju objavljivanja informacija o svom izvozu proizvoda koji mogu imati dvostruku namenu i njihovog deljenja s drugim članicama.

 

U nacrtu predloga Evropske komisije navedeni su tipovi tehnologija za koje bi bila potrebna dodatna licenca pre nego što se kompanijama dozvoli da ih izvezu. Cilj takvih mera je da se stroža pravila primene i na proizvode koji bi se u budućnosti mogli sve više koristiti kao oružje.

 

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Pixabay.com