Pomaci u ostvarivanju prava LGBT+ zajednice u Srbiji postoje, ali su suviše spori, a dokaz za to je što su na na ovogodišnjem Prajdu istaknuti isti zahtevi kao i prethodnih godina, uključujući usvajanje zakona o istopolnim zajednicama i rodnom identitetu. U Beogradu je 16. septembra održana osma Parada ponosa pod sloganom "Reci da", bez incidenata i uz, prema procenama medija, manje policajaca u odnosu na prethodne. Bio je to drugi Prajd ove godine u glavnom gradu Srbije.

 

Organizatori Parade ponosa ponovo su tražili veću odgovornost države za zaštitu ljudskih prava seksualnih manjina i sankcionisanje nasilja i zločina iz mržnje nad pripadnicima LGBTI populacije.

 

LGBTI zajednica u Srbiji zalaže se i za podsticanje objektivnog medijskog izveštavanja o toj zajednici, reformu sistema obrazovanja, sankcionisanje vršnjačkog nasilja zbog seksualne orijentacije i rodnog identiteta žrtve i izbacivanje diskriminatorskih sadržaja iz udžbenika.

 

Kada je reč o registraciji istopolnih zajednica na koju još čeka LGBTI zajednica u Srbiji, kandidatu za članstvo u EU, predstavnica kancelarije poverenika za zaštitu ravnopravnosti saopštila je da je u EU 15 zemalja usvojilo propise kojima se regulišu istopolni brakovi a da je 11 prepoznalo istopolne zajednice.

 

Jelena Vasiljević iz organizacije Labris kazala je na međunarodnoj konferenciji pred Prajd da su još 2011. pripremili nacrt zakona o registrovanom partnerstvu, da su sada oformili i novu radnu grupu koja je unapredila njegove odredbe, i da u narednih mesec dana planiraju da ga obrazlože predstavnicima vlasti.

 

Na istom skupu direktor za Evropu organizacije Sivil rajts defenders (Civil Rights Defenders) Goran Miletić ocenio je da je pravo vreme da Srbija dobije zakon o registraciji istopolnih brakova."To nije eskluzivitet, to nije luksuz, taj zakon ne nanosi štetu nikome, jer neće niko izgubiti ako ja ili neko drugi može da registruje svoju zajednicu i zaštiti svoja prava", rekao je Miletić.

 

Na Prajdu je glavnim gradskim ulicama šetalo nekoliko stotina ljudi a od srpskih zvaničnika premijerka Ana Brnabić, inače pripadnica LGBT zajednice, ministri države uprave i rada, gradonačelnik, poverenica za ravnopravnost. Učestvovali su i ambasadori Francuske, Italije, SAD, šef Delegacije EU u Srbiji...

 

Od protivinika, kao i ranijih godina, manja grupa ljudi okupila se u blizini Crkve Svetog Marka u centru Beograda sa namerom da krenu u "šetnju za pravoslavne i porodične vrednosti" ali su ih pripadnici policije zaustavili. Učesnici te tzv. porodične šetnje tvrde da je nekoliko osoba privedeno, što u policiji nije potvrđeno.

 

Bila je ovo druga ovogodišnja Parada ponosa - prva je održana 23. juna, kao centralni skup Meseca ponosa koji se u celom svetu obeležava u junu u znak sećanja na Stonewall revoluciju.

 

Slogan te parade bio je "Matičarka, normalno!" a organizatori su kao ciljeve naveli donošenje zakonskog okvira kojim će se trans* osobama omogućiti pravna vidljivost, donošenje zakona o istopolnim partnerstvima i stvaranje sistema prevencije od HIV/AIDS.

 

Prva Parada ponosa u Beogradu održana je 2001. i ona je prekinuta kada su učesnike, pred očima policije, napali pripadnici militantnih grupa.

 

Najpoznatija po negativnim dešavanjima je Parada iz 2010. kada je došlo je od sukoba huligana i policije u širem centru Beograda. Povređeno je više od 100 ljudi a privedeno više desetina.

 

Nakon toga u sledeće tri godine nije bilo Prajda u Beogradu zbog negativnih procena službi bezbednosti a zatim su četiri godine održavane uz prisustvo jakih snaga bezbednosti.

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta