Diskriminacija Roma i dalje je izuzeto prisutna i najnovije istraživanje pokazuje da gotovo 55 odsto poslodavaca u regionu Jugoistočne Evrope veruje da bi zapošljavanje Roma imalo negativan uticaj na poslovanje kompanije, na prodaju roba i usluga, ali i na celokupnu radnu atmosferu u firmi. Zvaničnik Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Orhan Usein izjavio je na međunarodnoj konferenciji u Budimpešti da je stopa zaposlenosti Roma u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj dva i po puta niža od stope nezaposlenosti neromskog stanovništva.

 


Otvarajući 10. decembra dvodnevnu konferenciju Inovativni pristupi zapošljavanju Roma, Usein, vođa akcionog tima projekta Integracija Roma 2020, rekao je da istraživanje Programa UN za razvoj (UNDP) i Svetske banke pokazuje da je svega 16,5% stopa zaposlenosti Roma u regionu proširenja EU - na Zapadnom Balkanu i u Turskoj.

 

Usein je kazao da je veoma ograničen efekat mera aktivnog zapošljavanja Roma na njihovu integraciju u tržište rada i da te mere najčešće nemaju dugotrajnu održivost.

 

"Sva istraživanja koja smo sproveli pokazuju da je teško integrisati Rome u tržište rada zbog njihovih niskih kvalifikacija, zbog diskriminacije, zbog toga što se zapošljavaju samo dok traju subvencije", naveo je Usein.

 

Dodao je da na konferenciji, koju organizuju RCC i Fond za obrazovanje Roma (REF), treba razmotriti koje su izmene neophodne u merama aktivnog zapošljavanja i koje su pouke izvučene iz primene tih mera na druge ranjive grupe, a mogu biti primenjene i na Rome.

 

Predstavnik Evropske komisije Dominik Be rekao je da je prioritet EU unapređenje pristupa zapošljavanju Roma, naročito mladih, ali da u tome nema nikakvog opipljivog napretka.

 

"U zapošljavanju Roma u poslednjih 10, 20 godina nema nikakvog napretka. Ukupno gledano, privreda raste, ali Romi stagniraju i kaskaju za ukupnim razvojem", kazao je Be, koordinator za integraciju Roma pri Generalnom direktoratu za zapošljavanje Evropske komisije.

 

Be je naveo da je važna veza obrazovanja i zapošljavanja za poboljšanje položaja Roma i da je za promenu postojećeg trenda neophodno kvalitetno i inkluzivno obrazovanje. On je dodao da mladi Romi, ali i drugi ljudi koji uspešno završe školovanje nemaju veštine tražene na tržištu rada i da je neophodno premostiti taj jaz.

 

Direktor Fonda za obrazovanje Roma (REF) Nadir Redžepi rekao je da radije govori da su Romi diskriminisana, a ne marginalizovana grupa, posebno u obrazovanju, jer svako dete ima drugačiji tretman zbog njegovog društvenog i kulturnog porekla.

 

Za REF je "najproblematičnije", kazao je Redžepi, što diskriminacija potiče od javnih ustanova i javnih službi.

 

Naveo je da za Rome "posla nema" i da se pre 10, 15 godina očekivalo da će Romi čim diplomiraju dobiti posao, ali da se to ne dešava.

 

Viša ekspertkinja za veštine i mobilnost RČ-a Vanja Ivošević rekla je da je u svakoj od zemalja regiona došlo do izvesnog oporavka ekonomskog rasta i da sada postoji rast, a ne više pad zapošljavanja.

 

Ona je kazala da je u regionu otvoreno preko 600.000 novih radnih mesta, ali je dodala da ona nisu ravnomerno raspoređena među stanovništvom, već da su visoko obrazovane osobe i muškarci imali najviše koristi.

 

Konsultant Rasim Tulumović rekao je da "najveći problem nedostatak obrazovanja i obrazovnih prilika, kao i diskriminacija, odnosno negativni stavovi i predrasude prema Romima koji postoje i u javnom i u privatnom sektoru, ali više u javnom".

 

Tulumović je kazao da se u strategijama zemalja regiona za Rome kao prepreke zapošljavanju navode i nedostatak veština, teška ekonomska i socijalna situacija Roma, nedostatak koordinacije među institucijama, kao i nedostatak Roma zaposlenih u javnim, naročito prosvetnim ustanovama.

 

Profesor Vilijam Bartlet, koji je za konferenciju izradio izveštaj o politikama zapošljavanja u regionu, rekao je da gotovo sve zemlje Zapadnog Balkana izdvajaju na mere aktivnog zapošljavanja manje od 0,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok takozvane stare članice EU troše u tu svrhu oko jedan odsto BDP-a.

 

"Na finansiranje aktivnih mera zapošljavanja u 'starim' članicama EU izdvaja se oko jedan odsto BDP-a, dok sve zemlje regiona troše manje od 0,2 odsto, osim Crne Gore koja izdvaja 0,4 odsto", kazao je Bartlet.

 

Među zemljama regiona, naveo je Bartlet, moguće je napraviti podelu prema tome kako one raspoređuju novac na mere zapošljavanja – na obuku, podsticaje za zapošljavanje (subvencije), direktno stvaranje radnih mesta i na podsticaje za pokretanje sopstvenog biznisa (startape).

 

On je dodao da se u Srbiji malo troši na usluge savetovanja ljudi kako da dođu do posla, ali i da ta zemlja "odskače od drugih" u regionu po programima za lica sa invaliditetom.

 

"Albanija i Kosovo troše puno na obuku, Bosna i Hercegovina i Crna Gora podstiču startapove, dok Srbija i Makedonija naglasak stavljaju na zapošljavanje i podsticaje za startapove", naveo je Bartlet.

 

Konferenciju su organizovali Savet za regionalnu saradnju (RCC), u sklopu projekata Integracija Roma 2020 (RI2020), Platforma za zapošljavanje i socijalna pitanja (ESAP), i Fond za obrazovanje Roma (REF).

 

Na konferenciji učestvuju državni službenici zemalja Zapadnog Balkana i Turske, uključujući nacionalne kontakt tačke za Rome, predstavnike javnih službi za zapošljavanje i ministarstava koji se bave oblastima zapošljavanja, socijalne zaštite, obrazovanja, kao i predstavnike lokalnih samouprava, civilnog sektora i međunarodnih organizacija.

 

Izvor: Beta

Foto: Beta