Direktorka Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost Virdžinija Langbak ocenila je da je Srbija ostvarila napredak u najnovijem Indeksu rodne ravnopravnosti tog instituta, ali da postoje stvari na kojima još treba raditi. Langbak je posebno izdvojila da je i dalje prisutan problem nasilja nad ženama, ali i ukazala na problem segregacije u oblasti rada jer žene i dalje rade slabije plaćene poslove od muškaraca.

 


"Posle dve godine, rezultati Srbije su bolji. Mere koje je vlada primenila daju rezultate, i oni se najviše vide u oblasti donošenja političkih odluka, gde je fokus bio na pokušaju da se veći broj žena uključi u donošenje odluka, u skupštini ili vladi. Ipak, ne možemo da zanemarimo ili ignorišemo ono što nije toliko dobro", rekla je Langbak u intervjuu agenciji Beta.

 

Kao najveću prepreku za veću ravnopravnost, Langbak je navela nasilje nad ženama.

 

 

https://www.euractivdev.com/images/stories/videos/flv/70338.flv

 

Prema njenim rečima, više od 45 odsto žena u Srbiji je navelo da su iskusile psihološko nasilje. Ona je izrazila nadu da će se srpska vlada pozabaviti tim kao i drugim oblicima nasilja nad ženama.

 

Druga prepreka je, prema Langbak, često odbijanje muškaraca da se uključe u kućne poslove, a društvo i mediji treba da objasne da od uključivanja svi imaju koristi. Porodica je takođe i jedno od područja s najvećom nejednakošću u Srbiji.

 

"Rad u porodici, rad koji se ne meri, ne nagrađuje i ne plaća, tu je nejednakost najveća jer, koliko razumem, srpski muškarci ne pomažu svojim partnerkama. Mislim da tu oni gube, a ne deca ili žena, jer uključenost pomaže da se ima zdraviji život i oslobađa od stresa", navela je Langbak, koja je u Beogradu 12. decembra predstavila novi Indeks rodne ravnopravnosti.

 

Govoreći o ženama na visokim funkcijama, Langbak je rekla da je u politici, kao i u svakoj drugoj oblasti, potrebno imati kritičnu masu.

 

"Ako želimo promene moramo imati kritičnu masu, kako muškaraca u zdravstvu, socijalnim službama i drugim mestima gde su manjina, tako i žena u parlamentu ako želite da čujete njihov glas", navela je ona.

 

Prema njenim rečima, uloga žena u društvu je tradicionalno određena i zna se šta društvo očekuje da žene rade i kako očekuje da se muškarci ponašaju.

 

"Na primer, kada se planira zakon, ženama, ako ih je malo, nije ugodno da govore jer ih većina muškaraca neće čuti ili će ih ignorisati. Što ih ima više, znaće da mogu da se udruže, i razgovaraju i budu manje zastrašene. U tom smislu je kritična masa važna", navela je ona.

 

 

https://www.euractivdev.com/images/stories/videos/flv/70339.flv

 

 

Langbak je dodala da sama žena, čak i ako je na rukovodećoj poziciji, ne može sama da donosi sve odluke, te je neophodno da postoji podrška u okruženju.

 

Upitana da oceni predstavljenost žena na visokim pozicijama u Srbiji, Langbak je rekla da postoji "dobar početak" ali da ima još da se radi na tome.

 

Ona je ocenila da i u Srbiji postoji trend, kao i u drugim evropskim zemljama, da se žene procentualno više zapošljavaju i veći broj ih ima visoko obrazovanje u odnosu na muškarce, ali da i dalje rade slabije plaćene poslove, poput onih u umetnosti, društvenim naukama ili obrazovanju, i da je to još jedan izazov za Srbiju.

 

"Mnogo se uloži u obrazovanje žena, a onda u IT sektoru, koji će u svim evropskim zemljama u budućnosti biti najveći i koji je dobro plaćen, u tehnologiji i mašinstvu su većinom muškarci", rekla je Langbak.

 

Prema njenim rečima, primetna je neka vrsta segregacije, gde se žene grupišu u jednoj oblasti a muškarci u drugoj.

 

"To se sve više dešava i pogoršava stanje, jer se žene ne odlučuju da se probijaju u muškim domenima kao što ni muškarci ne idu na društvene nauke, u zdravstvo ili obrazovanje", rekla je ona.

 

Langbak je navela da su zakoni koje je Srbija usvojila dobar početak, ali da je neophodno da građani koji ne čitaju i ne moraju da razumeju zakone vide da postoje mere koje su rezultat tih zakona i da se putem njih stanje popravlja, kao i da bi se znalo u kom smeru se planira ići u određenoj oblasti, kao što je na primer borba protiv nasilja nad ženama.

 

"Ako zakoni postoje, to znači da svi koji znaju za zakone očekuju neke standarde, da se zna šta nije dozvoljeno i kuda sve ide", rekla je Langbak.

 

Izvor: Beta

Foto/Video: Beta