Globalni pakt o izbeglicama, novi međunarodni sporazum čiji je cilj da stvori snažniji, pravedniji odgovor na veliki izbeglički talas našao se na dnevnom redu Generalne skupštine UN. Pakt treba da pruži veću podršku ljudima koji su primorani da napuste svoju domovinu, ali i državama koje im pružaju utočište, a koje su često i same među najsiromašnijim u svetu.



Pakt o izbeglicama ima slične ciljeve kao i Globalni pakt o bezbednim, uređenim i regularnim migracijama, koji su 10. decembra, na međunardnoj konferenciji u Marakešu, u Maroku, usvojili visoki predstavnici 164 države, a to je da obezbedi robusni i sistematski model koji će unaprediti položaj izbeglica i njihovih država domaćina.

 

Oba sporazuma, Pakt o migracijama i Pakt o izbeglicama, potekla su iz Njujorške deklaracije usvojene 2016. godine.

 

Iako se izrazi izbeglica i migrant u običnom govoru često koriste kao sinonimi za milione ljudi koji beže od ratnih sukoba ili traže bolje uslove za život, za razumevanje i razlikovanje dva sporazuma stvorena pod okriljem UN bitno je razumeti i razliku između dva pojma. U oba slučaja reč je o grupama ljudi koji ne žive u zemlji iz koje potiču, ali između migranata i izbeglica postoje bitne razlike, navodi se na sajtu Ujedinjenih nacija.

 

Izbeglice su osobe koje borave izvan zemlje porekla zbog straha od progona, sukoba, opšteg nasilja, ili zbog okolnosti koje su ozbiljno narušile javni red i kojima je, kao rezultat, potrebna međunarodna zaštita. Definicija izbegličkog statusa može se naći u Konvenciji UN o izbeglicama iz 1951. godine i regionalnim izbegličkim instrumentima, kao i u Statutu Visokog komesara UN za izbeglice (UNHCR).

 

Ne postoji formalna definicija migranta, ali se većina stručnjaka slaže da je međunarodni migrant osoba koja napusti zemlju u kojoj redovno boravi, nezavisno od razloga migracije i pravnog statusa. U načelu, razlikuje se kratkoročna ili privremena migracija, koja traje do tri do 12 meseci, i dugoročna ili trajna migracija, duža od godinu dana.

 

"Ja sam migrant, ali nisam morao da rizikujem život u bušnom čamcu ili da plaćam krijumčarima. Bezbedne migracije ne mogu se ograničiti samo na svetsku elitu", izjavio je Generalni sekretar UN Antonio Gutereš.

 

Pakt o izbeglicama našao se na dnevnom redu Generalne skupštine dan uoči Međunarodnog dana migranata, 18. decembra.

 

Dva nova pakta samo se nadovezuju i nisu zamena za postojeći međunarodni pravni sistem, uključujući i Konvenciju iz 1951. godine i druge međunarodne pravne instrumenta o izbeglicama, ljudskim pravima i humanitarnom pravu.

 

"Konvencija o izbeglicama je usredsređena na prava izbeglica i obaveze država, ali se ne bavi eksplicitnije međunarodnom saradnjom. A to je ono čime želi da se pozabavi globalni pakt", izjavio je pomoćnik UNHCR za zaštitu Folker Tirk.

 

Konvencija ne definiše kako da se podeli teret i odgovnost, a to je ono što čini globalni pakt, koji "predstavlja odgovor na jednu od većih praznina sa kojom se decenijama suočavamo", rekao je Tirk.

 

Krajem 2017. godine u svetu je bilo gotovo 25,4 miliona izbeglica, od čega više od polovine mlađih od 18 godina. U ovom trenutku, više od 60% izbegličke populacije našlo je utočište u deset zemalja. Od toga, samo u Turskoj živi 3,5 miliona izbeglica, što je više nego u bilo kojoj drugoj zemlji. Uz to, 85% izbeglica u svetu spas je našlo u zemljama u razvoju, koje se i same suočavaju sa ekonomskim i razvojnim izazovima.

 

Sa druge strane, deset vlada donatora, uključujući i Evropsku uniju, obezbeđuje gotovo 85% sredstava neophodnih UNHCR, a više od dve trećine zahteva UNHCR za preseljenje izbeglica upućuje se u pet zemalja. Jaz između izbegličkih potreba i mera koje se preduzimaju je velik, i sve više raste.

 

Visoki komesar UN za izbeglice Filipo Grandi upozorio je da su izbeglice briga međunarodne zajednice i zajednička odgovornost i da je globalni pakt prvi praktičan, funkcionalan model i sistem oruđa koji taj princip prevode u akciju.

 

Četiri su osnovna cilja pakta, a to su da se olakša pritisak na zemlje domaćine, da se obezbedi jače oslanjanje izbeglica na sopstvene snage, proširi traženje rešenja i na treće zemlje i da se promenom uslova u zemljama porekla omogući bezbedan i dostojanstven povratak izbeglica.

 

Globalni pakt o izbeglicama treba da izgradi arhitekturu za snažniji, predvidljiviji i pravedniji međunarodni odgovor na velike pokrete izbeglica. Međunarodna zajednica tim instrumentom treba da se rukovodi u pružanju podrške izbeglicama i državama domaćinima, i to kroz mobilizaciju političke volje, širenje baze za podršku i mehanizme za pravedniju podelu tereta i obaveza.

 

Tako će, prema rečima Tirka, zemlje domaćini i zemlje porekla u slučaju velikih izbegličkih kriza, moći da zatraže aktiviranje platforme UNHCR za podršku, kao ispomoć njihovi nacionalnim sistemima za pomoć izbeglicama.

 

"Ono što želimo da postignemo jeste brza galvanizacija podrške - političke, finansijske i podrške u preseljenju, tako da zemlje, ako su suočene sa takvom situacijom, osete da nisu same, da nisu izolovane, i da neko brine. Da se međunarodna zajednica brine za ljude, ali i za zemlje koje su pogođene. I da se sa njima solidariše i solidarno deluje", rekao je Tirk.

 

On je rekao da je novina i to što će zemlje domaćini, pout Ugande, Ruande, Irana i zemalja Latinske Amerike ili Libana, čija infrastruktura i zdravstvo trpe ogroman izazov zbog velikog broja izbeglica, neophodnu pomoć dobiti ne samo sa humanitarnog aspekta, već i putem razvojne saradnje.

 

Na taj način će primena pakta, prema njegovim rečima, dovesti i do boljeg obrazovanja izbegličke dece, lakšeg pristupa zdravstvenim uslugama, i do boljih uslova za život izbeglica, pošto će zemlje domaćini moći da im se posvete i na drugi način, a ne samo kroz izgradnju kolektivnih centara.

 

Takođe, UNHCR planira da obezbedi više lokacija za naseljavanje izbeglica i nove metode za njihovo preseljenje u treće zemlje, kao što su spajanje porodica, obrazovne stipendije ili humanitarne vize.

 

Planirano je da pakt ne stvori dodatni teret ili namete za zemlje koje su primile velik broj izbeglica, niti će promeniti postojeći mandat UNHCR. Sporazum bi trebalo da gradi na postojećem međunarodnom izbegličkom režimu koji je izgrađivan decenijama.

 

I u oblasti finansiranja Globalni pakt o izbeglicama ima širi pristup, pa će biti uzete u obzir i mogućnosti privatnog sektora, verskih zajednica i međunarodnih finansijskih ustanova. U tom svetlu Svetska banka je uspostavila specifičnu pomoć od dve milijarde dolara za nerazvijene zemlje opterećene izbegličkim problemom.

 

Tirk je ocenio da će, usvajanje pakta u Generalnoj skupštini predstavljati veoma snažnu političku obavezu za sve 193 članice da ga i sprovode, iako on pravno ne obavezuje.

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: UN