Do izbora za Evropski parlament 2019. godine ostala su još tri meseca, a stotine hiljada Evropljana lišenih poslovne sposobnosti onemogućeni su da glasaju ili da se kandiduju. Evropska agencija za osnova prava (FRA) je u novom izveštaju iznela sugestije na koji način bi osobe sa invaliditetom mogle da iskoriste svoje pravo da učestvuju u izbornom procesu.

 

Poslovna sposobnost čini da neka osoba bude nosilac prava i obaveza. Te sposobnosti, odnosno prava na zakonsko priznanje njihovih postupaka, najčešće su lišene osobe sa intelektualnim ili psihosocijalnim teškoćama, i one obično imaju staratelja koji odlučuje u njihovo ime. Osobe lišene poslovne sposobnosti uglavnom se suočavaju i sa gubitkom biračkog prava.

 

Izveštaj FRA "Ko (ne)će moći da glasa na izborima za Evropski parlament 2019. godine" pokazuje da dve trećine članica Unije ograničava biračko pravo osoba sa invaliditetom koje su lišene poslovne sposobnosti, što umanjuje njihovo pravo da na izborima učestvuju ravnopravno sa drugima.

 

Kako se navodi, nema pouzdanih podataka o tome koliko u EU živi osoba sa invaliditetom lišenih poslovne sposobnosti. Ali, čak i da takvi podaci postoje, one ne bi bile siguran pokazatelj koliko je takvih lica lišeno i biračkog prava, navodi FRA.

 

Prema jednoj studiji rađenoj 2017. godine u 36 evropskih zemalja, uključujući i sve članice EU sa izuzetkom Luksemburga, u Uniji živi najmanje 264.000 ljudi pod punim starateljstvom.

 

Parcijalni nacionalni podaci, ukazuju da je u Nemačkoj 2017. godine 81.220 ljudi stavljenih pod starateljstvo iz bilo kojeg razloga, bilo lišeno i biračkog prava. U Francuskoj je 2015. godine, prema zvaničnim podacima, pod starateljstvom bilo ukupno 385.000 ljudi, od kojih je oko 65.000 bilo i bez biračkog prava. U Španiji, prema procenama iz 2018. godine, pravo učešća na izborima nije imalo oko 100.000 ljudi.

 

U izveštaju se, međutim, ukazuje i na sporo, ali konstantno kretanje članica EU ka ostvarenju univerzalnog biračkog prava. Zemlje Unije reformišu svoja zakonodavstva kako bi uklonile izborne restrikcije za osobe lišene poslovne sposobnosti.

 

Ipak, reforme ne uklanjaju uvek sve prepreke i ne odnose se uvek na sve izbore. Tako su pojedine zemlje odlučile da odluka o pravu glasa ljudi lišenih poslovne sposobnosti u svakom pojedinačnom slučaju bude prepuštena sudovima. U drugim zemljama, reforme nisu obuhvatile izbore na svim nivoima.

 

Dalekosežne reforme zakonodavstva koje reguliše tu oblast sprovedene su od 2014. godine u Belgiji, Nemačkoj, Danskoj i Španiji, dok su u još dve zemlje EU, Slovačkoj i Češkoj, na ograničenje restrikcija uticale odluke najviših sudova, navodi se u izveštaju FRA.

 

Ograničenja na ostvarenje glasačkog prava najradikalnije su uklonjena u Španiji, gde je u decembru 2018. iz zakona izbačena odredba da osobe koje je sud pravonažno proglasio poslovno nesposobnim nemaju pravo glasa. Novi član zakona glasi da "svaka osoba ima pravo da glasa, prema svojoj savesti, slobodno i dobrovoljno, bez obzira na način komunikacije i sa svim pomoćnim sredstvima koja su joj potrebna", navela je FRA.

 

Ukazujući na neka polovična rešenja, agencija navodi primer Finske koja osobama pod starateljstvom dozvoljava učešće na izborima na svim nivoima, ali im ustav zabranjuje da se kandiduju za nacionalni i Evropski parlament.

 

FRA u izveštaju navodi četiri komponente koje su ključne za ostvarivanje prava na političko učešće. To su: ukidanje pravnih i administrativnih prepreka za političko učešće, jačanje svesti o pravu osoba sa invaliditetom na političko učešće, pristupačnije izborne procedure, objekti i izborni materijal i stvaranje većih šansi za učešće u političkom životu.

 

Evropske zemlje, kako se navodi, veće preduzimaju mere u svim ovim oblastima. Potrebno je, međutim, više napora kako bi osobe sa invaliditetom mogle da ostvare svoja osnovna demokratska prava ravnopravno sa drugima. Rešavanje tog problema snažno će uticati na život osoba sa invaliditetom, ocenio je FRA.

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta