Nevladine organizacije u Srbiji, koje su izložene sve učestalijim napadima u prorežimskim medijima, ali i napadima na fizički integritet i ugled njihovih aktivista, usvojile se zajednički dokument sa ciljem odbrane prostora za delovanje civilnog društva koji sadrži i zahteve vladi, EU i međunarodnim organizacijama. Sektor NVO upozorava i da vlada Srbije nije usvojila strategiju za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva, kao i da se proces pristupanja EU ne koristi za suštinske reforme.

 

Zato su predstavnici 20 nevladinih organizacija potpisali 10. aprila u Beogradu Platformu Tri slobode za očuvanje prostora za civilno društvo u Srbiji u cilju zaštite i unapređenja slobode udruživanja, okupljanja i informisanja.

 

Platforma je potpisana u okviru Međunarodne nedelje civilnog društva (8-11. april) u Beogradu u organizaciji Građanskih inicijativa i globalne alijanse organizacija civilnog društva CIVICUS.

 

Manifestacija je okupila oko 1.000 lidera civilnog društva, aktivista i građana iz različitih sektora i regiona sveta koji su zainteresovani za iznalaženje zajedničkih rešenja za globalne izazove.

 

Potpisnice Platforme navele su da će delovati kao zajednički front OCD za zaštitu ugroženih sloboda i stvaranje uslova za nesmetano učešće građana u javnim poslovima kroz razvoj civilnog društva.

 

Sektor NVO u Srbiji, kandidatu za EU, pozvao se i na ocenu Evropske komisije da u regionu Zapadnog Balkana postoje elementi zarobljene države, odnosno stanje u kojem vlast zloupotrebljava javne resurse u privatne svrhe.

 

I međunarodne institucije i organizacije ukazuju na zabrinjavajući trend sužavanja prostora za civilno društvo u Srbiji.

 

Opšti cilj Platforme, prema rečima izvršna direktorke Građanskih inicijativa Maje Stojanović, jeste doprinos demokratizaciji društva, izgradnji pravne države i aktivnom učešću građana u kreiranju i sprovođenju reformi kroz zaštitu i punu primenu tri slobode - udruživanja, okupljanja i informisanja.

 

Platforma sadrži i zahteve upućene vladi i palamentu Srbije, EU i međunarodnim organizacijama.

 

Od vlade i parlamenta se zahteva da osiguraju punu primenu prava na slobodu mirnog okupljanja građana, uključujući zaustavljanje kampanje vlasti protiv organizatora i učesnika različitih protesta i objektivno razmatranje zahteva sa protesta, zatim hitno preduzimanje mera za osiguravanje međunarodnih standarda zaštite slobode medija i prava na slobodu informisanja.

 

Traži se i javna i nedvosmislena osuda progona, medijskih hajki i verbalnih i fizičkih napada na aktiviste i novinare, uključivanje građana u proces donošenja propisa, objektivno razmatranje stavova civilnog društva i stručne javnosti u vezi s promenom Ustava, reformom pravosuđa, položajem nezavisnih institucija, medijskim propisima.

 

Od Brisela se traži da efikasnije prati reforme u oblasti vladavine prava u zemljama na putu ka EU, uspostavi  nadzorni mehanizam za praćenje primene Smernica za podršku EU civilnom društvu i da do kraja 2019. preduzme dodatne konkretne korake u cilju sprečavanja sužavanja prostora za rad civilnog društva u Srbiji.

 

Istovremeno potpisnice Platforme od međunarodnih organizacija zahtevaju da javno osude svaki napad predstavnika vlasti na NVO u Srbiji, kao i da objektivno razmotre odluke o pružanju podrške vladi u Beogradu u oblastima u kojima ona krši principe međunarodne saradnje.

 

Kao posebni ciljevi Platforme navedeni su pružanje pravne pomoći, medijske i stručne podrške u zaštiti imovine, fizičkog integriteta i interesa NVO potpisnica, uspostavljanje kanala komunikacije s predstavnicima srpskih vlasti i međunarodnih institucija radi ispunjenja zahteva iz tog dokumenta, kao i osnaživanje građana kroz informisanje i uključivanje.

 

Izvor: Beta

Foto: Beta