Zaštita manjinskih prava, uprkos naporima srpskih vlasti, mora znatno da bude poboljšana u zemlji gde je situacija sa Romima i dalje alarmantna, saopšteno je iz Saveta Evrope.

U izveštaju Saveta Evrope o primeni Okvirne konvencije o zaštiti nacionalnih manjina objavljenom 18. decembra  navodi se da je srpski pravni okvir solidan i da srpske vlasti čine napore za pohvalu da poboljšaju situaciju romskih zajednica i regulišu status osoba bez države, razviju kulturne inicijative i manjinske medije.

Međutim, kako se dodaje, ostaje izrazit kontrast između nivoa zaštite manjinskih prava u Vojvodini i drugim regionima u Srbiji, a nedostatak podataka sprečava rad na zaštiti manjina i učešće manjina u državnoj administraciji treba znatno da bude poboljšano.

Kako prenosi Savet Evrope, u izveštaju se navodi da Srbija, multikulturna zemlja sa 23 saveta nacionalnih manjina, i dalje beleži razlike u primeni manjinskih prava, i naglašava da je potrebno da se znatno poboljša nivo zaštite prava manjina van Vojvodine.

Prioritet vlasti treba da bude da se ekonomski revitalizuju te oblasti kroz poboljšanje infrastrukture i stvaranje dodatnih šansi za zapošljavanje, navodi se u izveštaju. Istovremeno je potrebno dalje poboljšanje u Vojvodini, posebno po pitanju međukulturnog dijaloga.

Kako se navodi, potrebno je da se preduzmu važni koraci u interakciji raznih zajednica koje žive u Srbiji i ukazuje da Saveti za međuetničke odnose i dalje deluju na vrlo niskom nivou i njihove nadležnosti su ograničene.

Ukazuje se da treba poručiti nezavisnu studiju o funkcionalnosti tih Saveta, i na osnovu rezultata te studije ustanoviti i primeniti sveobuhvatnu strategiju namenjenu revitalizaciji međunacionalnih odnosa.

Potrebno je da što pre bude uspostavljen i primenjen održiv okvir za prikupljanje podataka o pitanjima nacionalnih manjina zasnovan na ljudskim pravima.

Kako se navodi, to je posebno značajno uoči budućeg popisa planiranog za april 2021. u kome nacionalne manjine treba aktivno da učestvuju. Vlasti se pozivaju da pokrenu kampanju informisanja uoči narednog popisa, da podignu svest pripadnicima nacionalnih manjina o prednostima učestvovanja u popisu i o njihovim pravima.

Iako zbog nedostataka podataka nije moguće da se potpuno proceni nivo predstavljanja nacionalnih manjina u javnoj administraciji, navodi se u izveštaju, postoji stalni nedostatak takvog predstavljanja, posebno u oblastima gde tradicionalno žive pripadnici albanske ili bosanske manjine, dok su predstavnici Roma takoreći nepostojeći u svim nivoima vlade.

Učešće nacionalnih manjina u državnoj administraciji treba znatno da bude popravljeno, navodi se u izveštaju.

Situacija sa Romima uopšte ostaje alarmantna uprkos naporima srpskih vlasti, navodi se u izveštaju i ukazuje da i dalje postoji velki procep između Roma i neromske populacije koja živi u blizini, po pitanju pristupa stanovanju, obrazovanju, zdravstvenim uslugama, socijalnoj zaštiti i zapošljavanju.

Savetodavni odbor poziva srpske vlasti da odlučno deluju po pitanju problema strukturne diskriminacije sa kojima se suočavaju pripadnici romske zajednice.

Kako se navodi, potrebno je da ima dovoljan broj državnih službenika na svim nivoima administracije koji govore manjinske jezike u oblastima gde tradicionalno žive osobe koje pripadaju nacionalnim manjinama.

Potrebno je da se obuče i da se informišu pripadnici nacionalnih manjina o njihovom pravu da koriste svoj jezik u kontaktima sa državom. Obrazovni sistem u Srbiji treba da garantuje jezička prava pripadnicima nacionalnih manjina i da eliminišu svaki oblik segregacije, a istovremeno da se osigura odgovarajuće znanje srpskog jezika, da bi svako imao jednak pristup višem obrazovanju i na tržištu rada.

Izveštaj je napravljen na osnovu podataka koje su dale srpske vlasti i drugih pisanih izvora, kao i na osnovu poseta Bujanovcu, Nišu, Petrovcu na Mlavi, Kostolcu, Novom Sadu i Beogradu u martu 2019.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay.com