Najmanje šest država u Evropi moglo bi, zbog pandemije korona virusa, da odstupi od načela Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Jermenija, Estonija, Letonija, Moldavija, Rumunija i Gruzija obavestile su Savet Evrope da, u skladu sa članom 15, nameravaju da odstupe od obveza koje imaju po toj konvenciji. Taj član dopušta zemljama potpisnicama da izvesne delove sporazuma stave van snage "u doba rata ili druge javne opasnosti koja preti opstanku nacije". Ipak, mnogi veruju da to šalje pogrešan politički signal.

"To je zaista potpuno neprikosnoveno pravo neke države (da koristi taj član). Savet Evrope u tom slučaju ima obavezu da informiše druge zemlje o takvom obaveštenju", izjavio je za Euractiv.com portparol Saveta Evrope Daniel Holtgen.

Portparol je, međutim, dodao da je stav Saveta Evrope da je većina mera koje se preduzimaju za sprečavanje širenja korona virusa već predviđena Konvencijom. "Zato u ovom trenutku ne ohrabrujemo, niti obavezujemo zemlje članice da šalju takvo obaveštenje", rekao je Holtgen.

Neke odredbe Konvencije, kao na primer odredba o slobodi okupljanja, već predviđaju izuzetke kojima se osigurava očuvanje javne bezbednosti, sprečavanje kriminala i zaštita zdravlja, podseća Holtgen.

"Stoga su izuzeci očigledno mogući i bez pozivanja na odstupanje u vanrednim okolnostima, po članu 15", pojasnio je Holtgen, dodajući da je u slučaju uvođenja mera koje nisu pokrivene sporazumom, potrebno u skladu sa pravilima obavestiti Savet Evrope.

Konvencija o ljudskim pravima ne poznaje ni jedan izuzetak u kojem bi bilo dozvoljeno odstupanje od zabrane smrtne kazne, torture i prisilnog rada.

Kritičari ipak upozoravaju da bi i najavljeno odstupanje od odredbi Konvencije moglo da ima negativne posledice.

"To je veoma opasan presedan i znak je političke slabosti, ako se u ovakvoj situaciji prvo razmišlja o odstupanju od Konvencije o ljudskim pravima", smatra rumunska evroposlanica iz centrističkog pokreta Obnovimo Evropu Ramona Strugariu. Ona ukazuje da upravo zemlje sa "slabim bilansom u oblasti ljudskih prava", kao na primer Turska, najčešće zahtevaju da budu izuzete od odredbi Konvencije.

Strugariu je osudila i manjak transparentnosti i komunikativnosti rumunskih vlasti u toj situaciji. "Ne znamo šta je svrha najave, pošto (vlada u Bukureštu) nije ponudila nikakvo objašnjenje". Ona je naglasila da druge zemlje u Evropi, koje su takođe uvele stroge mere u cilju suzbijanja epidemije, kao na primer Francuska, nisu uputile takvo obaveštenje Savetu Evrope.

"Stvarno strahujem da mnoge od tih mera i pokušaja zapravo imaju za cilj da ograniče slobodu informisanja i medija - koja je upravo sada najpotrebnija", ocenila je Strugariu.

A nekoliko evropskih država upravo u ovom trenutku raznatra uvođenje rigoroznijih kazni za širenje lažnih vesti, odnosno "fejk njuza" u vreme pandemije.

Tako bi, na primer, prema zakona čiji nacrt upravo razmatra mađarski parlament, širenje "lažnih vesti ili na bilo koji način iskrivljenih činjenica" koje "sprečavaju ili ometaju" efikasnost mera protiv korona virusa, bilo kažnjivo zatvorom do pet godina.

Bugarski mediji pišu ovih dana da se i vlada u Sofiji sprema da obavesti Savet Evrope o odstupanju od Konvencije o ljudskim pravima.

Prošle nedelje je predsednik Rumen Radev uložio veto na predložene izmene krivičnog zakonika, kojima su predviđene visoke novčane, pa i zatvorska kazna u visini do tri godine za širenje "lažnih vesti" o epidemiji.

I Radev je ulaganje veta obrazložio zabrinutošću za uticaj novog zakona na slobodu mišljenja u Bugarskoj.

Francuska evroposlanica iz Obnovimo Evropu i bivša ministarka Natali Loazo izjavila je da ne može da razume razloge za suspenziju Konvencije Saveta Evrope u ovom vremenu punom izazova. "Borimo se protiv pandemije. Ne bi trebalo da sami sebi još više štetimo tako

što ćemo dopustiti da se ušunja i raširi virus autoritarizma", rekla je Loazo.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Beta