Šef evropske diplomatije Žozep Borel izjavio je da je "vrlo zabrinut" zbog odluke američkog predsednika Donalda Trampa da uvede ekonomske sankcije  svim zvaničnicima Medjunarodnog krivičnog suda (MKS) u Hagu koji bi se bavili istragom zločina za koje su odgovorni pripadnici američke vojske.

"Informacija da je predsednik Donald Tramp potpisao ukaz kojim je odobrio američke sankcije protiv zaposlenih u Medjunarodnom krivičnom sudu uključenih u bilo koju istragu oko aktivnosti američkih snaga, možda o ratnim zločinima u Avganistanu, jako zabrinjava", rekao je Borel.

Predsednik Donald Tramp potpisao je izvšnu uredbu kojom se zamrzava imovina u SAD i uvode zabrane putovanja svim zaposlenim u MKS koji bi učestvovali u vođenju istraga ili podizanju optužnica protiv američkih vojnika i obaveštajnih zvaničnika zbog eventualnih zločina u Avganistanu.

Borel je rekao da će Evropska unija razmotriti sve implikacije te odluke i da će o tome biti reči na sastanku Saveta ministara spoljnih poslova EU koji će putem video-veze biti održan 15. juna, a predviđen je i razgovor sa državnim sekretarom SAD Majkom Pompeom.

"To je svakako razlog za ozbiljnu zabrinutost pošto mi, EU, nepokolebljivo podržavamo MKS", rekao je Borel novinarima.

"Taj sud je odigrao ključnu ulogu u uspostavljanju međunarodne pravde i suočavanju sa najtežim međunarodnim zločinima.  On je ključni faktor u sprovođenju pravde i mira. Potrebno je da ga poštuju sve države", rekao je Borel.

Bela kuća je ranije, saopštavajući Trampovu odluku o uvođenju sankcija, optužila MKS da sprovodi politički motivisane istrage protiv SAD.

"Uprkos brojnim pozivima SAD i naših saveznika za reformu, Medjunarodni krivični sud nije ništa uradio da se reformiše i nastavlja da sprovodi politički motivisane istrage protiv nas, ili naših saveznika, među kojima i Izrael", rekao je jedan portparol američkog predsednika, a prenela agencija AFP.

"Ne možemo, i nećemo nemo posmatrati kako našim ljudima preti jedan kvazisud", rekao je  američki državni sekretar Majk Pompeo. "Imam poruku za mnoge bliske saveznike širom sveta - vaši ljudi bi mogli biti sledeći, posebno iz zemalja NATO koje su se borile sa nama protiv terorizma u Avganistanu", dodao je Pompeo.

Ministar pravde SAD Bil Bar čak je optužio MKS da je žrtva manipulacije Rusije i, kako je rekao, drugih američkih neprijatelja.

MKS je uzvratio saoštenjem u kojem se navode reči njegovog predsednik O-Gon-Kvana da "odbacuje mere koje se preduzimaju protiv suda" i da to "potkopava zajedničke napore da se porazi nekažnjivost i obezbedi odgovornost za masovne zločine".

Odluku predsednika SAD da uvede sankcije protiv zvaničnika MKS pozdravio je premijer Izraela Benjamin Netanjahu.

"Taj sud je ispolitizovan. Opsednut je lovom na veštice protiv Izraela i SjAD kao i drugih demokratija koje poštuju ljudska prava, ali zatvara oči pred najgorim prekršiocima ljudskih prava uključujući teroristički režim u Iranu", rekao je Netanjahu.

Medjunarodni krivični sud (MKS) sa sedištem u Hagu formiran je 2002. da sudi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti i genocid u oblastima gde počinioci inače ne bi bili procesuirani. Njegovu jurisdikciju priznaju 123 države.

SAD nisu nikad bile član Medjunarodnog krivičnog suda. Administracije SAD na čijem su čelu bilio predstavnici i republikanaca i demokrata, navodile su da  su zabrinute zbog mogućnosti političkog progona američkih vojnika i zvaničnika zbog navodnih ratnih zločina i drugih dela.

SAD su dobile obećanja većine članova suda da neće tražiti takva suđenja. Tužioci MKS su, međutim, odlučili da ipak pokrenu istrage protiv pripadnika američke vojske i ranije ove godine su pokrenuli jednu takvu istragu koja je odmah naišla na oštru osudu Vašngtona.

Glavna tužiteljka suda Fatu Bensuda je tražila otvaranje istrage o navodnim ratnim zločinima u Avganistanu u koje bi mogli da budu uključeni i Amerikanci. Sudije su prvo odbile zahtev, ali je Bensuda uložila žalbu i istraga je odobrena u martu.

Tužiteljka je rekla da postoje indicije da su pripadnici američke vojske i obaveštajnih agencija odgovorni za mučenje, svirepo ophođenje, povredu dostojanstva, silovanje i seksualno nasilje nad pritvorenicima u Avganistanu i na drugim lokacijama, uglavnom u periodu od 2003. do 2004.

Bensuda je u decembru najavila i da će otvoriti punu istragu mogućih "ratnih zločina" na palestinskim teritorijama i mada nije pominjala počinice, izazvala je negodovanje Izraela. Mogućnost ovaranje takve istrage posebno je osetljiva tema u Izraelu koji nije član suda, a Palestinci su mu se pridružili 2015.

Izvor: Beta

Foto: ICC/MKS