Srbija već godinama ima zakonodavne odredbe koje bi mogle da pomognu ženama da se aktivnije uključe na tržište rada, kao što su mogućnost fleksibilnog radnog vremena ili odsustva očeva radi nege deteta, ali nema dovoljno jake mere za sprovodjenje tih propisa, ocenjeno je 9. septembra na vebinaru o eknomskom osnaživanju žena u kontekstu pandemije COVID-19. Tokom pandemije se pokazalo da rad od kuće može biti jednako produktivan, ali se videlo i koliko je teret neplaćenih poslova i obrazovanja dece kod kuće pao na žene, rekle su učesnice diskusije.

Vanredna profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Jelena Žarković izjavila je da je stopa zaposlenosti žena u Srbiji 42%, što je daleko od proseka u EU, gde radi 67% žena, dok je u skandinavskim zemljama ta stopa čak 80%.

Takodje je ukazala na malu razliku stope zaspolenosti žena i muškaraca u skandinavskim zemljama, oko 3-4%, jer su, kako je kazala, te države pre više decenija prepoznale da ako žele da jednako angažuju žene i muškarce na tržištu rada moraju da ponude niz usluga koje će pomoći ženama, pre svega usluge brige o deci.

Zaposlenost žena je najmanja upravo u periodu kada deca imaju do tri godine i tada im je potrebna najveća podrška.

Žarković je istakla da žene u Srbiji u proseku imaju viši nivo obrazovanja i da ako se taj resurs ne koristi dovoljno za posledicu ima manji bruto domaći proizvod.

Manje angažovanje žena na tržištu rada znači veće troškove društva u vidu većih socijalnih naknada, dečijih dodataka, naknada za nezaposlenost, socijalne pomoći, ali i propuštene zarade i manji iznos poreza i doprinosa na te zarade, što na kraju znači i manji BDP.

Žarković je rekla da je pozitivna posledica krize izazvane pandemijom korona virusa to što su poslodavci uvideli da zaposlenima mogu da ponude fleksibilne forme rada i da radnici mogu da rade od kuće i budu jednako produktivni.

Iako ta mogućnost već godinama postoji u zakonu o radu, dodala je, ta mogućnost se slabo koristila ali su poslodavci sada bili primorani na to.

Mogućnost fleksibilnog rada će pomoći ženama da usklade posao i privatni život, rekla je Žarković na vebinaru koji su organizovali Delegacija EU i Centar za evropske politike.

Katarina Ivanković Knežević, direktorka u Generalnom direktoratu Evropske komisije za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju, rekla je da bi ona bila oprezna kada se govori da će fleksibilni oblici rada pomoći ženama u uskladjivanju poslovnog i privatnog života, jer to može dovesti žene u poziciju da se nadju u zamci jer će svi kućni poslovi i briga o deci spasti na njih.

U Hrvatskoj, dodala je, 83% kućnih poslova i 60% brige o deci obavljaju žene, a pravo na odsustvo radi nege deteta koristilo je 7,5% očeva.

"I sada u vreme pandemije, istraživanja su pokazala da je teret obrazovanja dece kod kuće bio gotovo 100% na ženama", rekla je Ivanković Knežević.

Ona je istakla i da se zemlje, medju kojima Švedska i Danska, koje su izrazito promovisale fleksibilno radno vreme za žene, sada nalaze u nezgodnoj situaciji jer imaju veliki procenat žena sa vrlo malim penzijama sa kojima ne mogu normalno funkcionisati.

Ivanković Knežević je rekla da Direktiva EU o uspostavljanju ravnoteže između profesionalnog i privatnog života predvidja najmanje 10 dana očinskog odstustva u vreme rodjenja deteta i pravo na četiri meseca odstustva roditelja radi nege deteta, od čega je dva meseca nepremostivo, odnosno mora da ih koristi otac.

Cilj Direktive je da se podrži veće učešće žena na tržištu rada, fleksibilnije radne aranžmane i korišćenje porodiljskog odsustva oba roditelja, a sve zemlje članice moraju da se usklade sa tim dokumentom do 2022. godine.

Doskorašnja Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je da Srbija ima Zakon o zabrani diskriminacije u kojem je većina stvari iz Direktive EU već definisana tako da neće biti većih poteškoća u tom pogledu, već u primeni.

Janković je rekla da su potrebne jače mere za podsticanje veće uloge žena na tržištu rada, kao što je fleksibilno radno vreme, ali da treba voditi računa da ne dodje do smanjenja penzija.

Janković je rekla da, iako u Srbiji postoji mogućnost da očevi ravnopravno koriste odsustvo radi nege deteta, to se u praski veoma retko koristi.

Šefica istraživanja i razvoja u udruženju All for All (AFA) Valentina Čolić Mihajlović izjavila je da je u Srbiji 2019. godine 328 očeva koristilo odsustvo radi nege deteta, što znači svaki 200. otac, a da je u Crnoj Gori, koja je mnogo manja zemlja, odsustvo koristilo 420 očeva.

"Naš cilj je da podignemo svest o tome da žene obavljaju tri puta više neplaćenih poslova i da u obavljanju tih poslova provedu u proseku 10 godina života" rekla je Čolić Mihajlović i dodala da se u vreme pandemije videlo koliko je teret obavljanja tih poslova pao na žene.

Ona je istakla da je važno da se ženama oslobodi vreme da se bave svojom karijerom, da se profesionalno usavršavaju i da se očevi ohrabre da se više uključe u roditeljstvo, posebno u prvim godinama života deteta kada su žene najviše opterećene.

"Društva u kojima su roditelji podjednako zastupljeni u ekonomskim i socijalnim aktivnostima, kao što su skandinavska, jesu najprosperitetnija i najsrećnija društva", rekla je Čolić Mihajlović.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Pixabay.com