Mirne demonstraciije su fundamentalno pravo, ali pojedina prava mogu da budu ograničena ako postoji vanredna pretnja po javno zdravlje, izjavio je za briselski portal EURACTIV jedan portparol Evropske komisije, komentarišući burnu raspravu o pravu vlasti u članicama EU da zabrane javna okupljanja.

Poslanici Evropskog parlamenta upozorili su još u oktobru da se u nekim zemljama članicama neopravdano ograničava pravo okupljanja i da neke vanredne mere prete da se pretvore u "zloupotrebu vlasti".

Portparol EK je ponovio da bilo kakvo vanredno ograničenje mora biti potpuno proporcionalno, vremenski ograničeno i u skladu sa ustavom i evropskim i međunarodnim standardima.

"Na toj osnovi, stvar je nadležnih nacionalnih vlasti, uz kontrolu nezavisnih sudova, da prouče specifičnu situaciju. Komisija nastavlja da prati vanredne mere u svim državama članicama", rekao je portparol.

Portal EURACTIV obratio se Evropskoj komisiji nakon što su vlasti Grčke, putem izvršne uredbe direktora policije, uvele četvorodnevnu zabranu svih okupljanja na otvorenom na celoj teritoriji zemlje.

Meru, koja je u Grčkoj izazvala politička previranja, odobrio je vrhovni sud, a izrečena je kako bi se sprečila tradicionalne masovne povorke koje se održavaju u znak sećanja na novembarski ustanak atinskih studenata protiv vojne diktature 1973. godine.

Grčka vlada insistira da je zabrana neophodna pošto se Grčka suočava sa naglim skokom broja slučajeva kovid-19, što je zdravstveni sistem dovelo na ivicu kolapsa.

Opozicije, sa druge strane, tvrdi da su vlasti takvu odluku donele kako bi podišle krajnje desnom delu svog biračkog tela, i da je mera sa stanovišta javnog zdravlja besmislena, pošto su i sindikalne organizacije i politički pokreti koji bi učestvovali u demonstracijama, već u praksi pokazali da su u stanju da preduzmu sve zaštitne mere.

Opozicija je vlasti optužila i da donose ovakve zabrane, a istovremeno žmure na gužve u javnom prevozu.

Kada je reč o merama koje se odnose na javna okupljanja, dve najveće zemlje EU, Nemačka i Francuska, pokazale su u pandemiji različit pristup.

U Nemačkoj je pravo okupljanja strogo garantovano ustavom i zato su u toj zemlji demonstracije i dalje dozvoljene, uz neka manja ograničenja i obavezno nošenje maski i fizičku distancu.

I Nemačka se, međutim, proteklih nedelja suočila sa velikim brojem protesta protiv epidemioloških mera, na kojima nisu poštovane mere zaštite.

Jedan takav protest, na kojem se 7. novembra u Lajpcigu okupilo više od 20.000 ljudi, pokrenuo je i u Nemačkoj rapravu da li treba dodatno ograničiti pravo na proteste, ili ih čak u potpunosti zabraniti, kao što je to zatražio gradonačelnik Hamburga, socijaldemokrata Peter Čenčer.

U Francuskoj je Državni savet, koji ujedno ima ulogu vrhovnog upravnog suda, u junu poništio vladinu odluku kojom je zabranjeno svako okupljenje više od deset osoba.

Savet je ocenio da je mera "preterana" i da bi za takva okupljanja, preduslov trebalo da bude da se lokalne vlasti informišu o svim planiranim zaštitnim merama.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Beta/AP