Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović ocenio je da Srbija dočekuje Međunarodni dan migranata u vrlo teškoj i neizvesnoj situaciji, sa manjkom smeštajnih kapaciteta za izbeglice i uz porast antimigrantskog raspoloženja među domaćim stanovništvom.

Đurović je povodom 18. decembra, Međunarodnog dana migranata, rekao da je Srbija u nepovoljnom položaju jer se nalazi na interkontinentalnom putu migracija i na samoj spoljnoj granici Evropske unije, a nije članica tog saveza, u trenutku kada se beleži konstantan priliv novih izbeglica i nasilno guranje preko granice od mađarskih, hrvatskih i rumunskih pograničnih organa.

"Sama Srbija ne može da se izbori sa tim složenim problemom. Nisu realne tvrdnje zvaničnih instanci da imamo dovoljno kapaciteta za smeštaj svih ljudi. Mi imamo informacije da je više od 2.000 ljudi van kampova, i to posebno u Vojvodini. I to treba otvoreno reći, jer će građani, kada znaju punu istinu, imati poverenja u institucije. Ovako oni vide da je situacija drugačija od onoga što se dešava i postaju lak plen za predrasude i manipulacije", rekao je Đurović agenciji Beta.

Prema podacima Nevladinih organizacija koje se bave pitanjem migranata, u Srbiji trenutno u prihvatnim centrima i centrima za tražioce azila boravi oko 6.100 osoba. Migranti su uglavnom iz Avganistana, Sirije, Iraka i Bangladeša.

Podaci Visokog komesara UN za izbeglice (UNHCR) govore da je u Srbiju od januara do novembra ove godine ušlo 24.180 izbeglica i migranata, i to ubedljivo najveći broj (74%) iz pravca Severne Makedonije.

Među migrantima ima najviše odraslih muškaraca (82%), žena ima 3%, a 15% čine maloletnici, među kojima su i 162 bez pratnje odraslih ili odvojena od roditelja.

Đurović je za Betu rekao da i dalje postoji dnevna praksa ilegalnih guranja migranata nazad u Srbiju, pre svega iz Mađarske, Hrvatske i Rumunije.

On je ocenio da Srbija treba da poveća kapacitete za prihvat migranata makar na 10.000 i da, paralelno sa tim, počne da rešava pitanje statusa tih ljudi, kako oni više ne bi bili pravno nevidljivi.

Prema podacima UNHCR, Odsek za azil MUP-a Srbije odobrio je od početka 2020. godine međunarodnu zaštitu za 34 osobe, u vidu azila ili supsidijarne zaštite.

"Ono što ohrabruje je prisustvo policije na terenu, jer je policija garant sigurnosti i bezbednosti. Ali šta to vredi ako ih policija sa terena odvede u prihvatne centre a oni tamo ne mogu da budu primljeni, ili su uslovi smeštaja u njima upitni?", rekao je Đurović.

Prema njegovim rečima, sve se to odražava na porast antagonizma i straha prema migrantima među običnim ljudima i potrebno je otvoreno reći da je u poslednje vreme poraslo antimigrantsko raspoloženje.

"Građani su izgubili poverenje u ono što im institucije govore, pre svega u komesarijat. Jer na terenu vide jednu situaciju a slušaju drugo. Ne vide da se problemi rešavaju i ne veruju. Tako postaju lak plen za manipulacije i traže informacije na drugoj strani, a tamo su često ljudi koji to koriste da bi poentirali u nekim svojim planovima", rekao je Đurović.

Koalicija za zaštitu dece izbeglica i migranata od zlostavljanja i zanemarivanja takođe je upozorila da je u poslednjih godinu dana primetan nagli porast ksenofobije, a da ekstremističke organizacije poput Levijatana i Narodnih patrola proganjaju migrante, otvoreno prete i pozivaju na diskriminaciju i nasilništvo.

"Tolerisanjem nedopustivog ponašanja desničarskih organizacija, nadležni državni organi rizikuju stvaranje sve većih podela u društvu koja uništavaju demokratske vrednosti kao što su poštovanje ljudskih prava i vladavinu prava", ocenila je Koalicija.

Prema navodima te organizacije, posledica nereagovanja nadležnih je i pojačani iracionalni strah od izbeglica među lokalnim stanovništvom, porast zločina iz mržnje prema pripadnicima te društvene grupe, ali i degradiranje sistema vrednosti u kojem se različitost percipira kao bogatstvo, a poštovanje ljudskih prava smatra osnovnim postulatom demokratskog društva.

Takođe se upozorava da su izbeglice i migranti jedna od društvenih grupa koja je u praksi najščešće izopštena iz sistema zaštite ludskih prava, dok im je pristup pravdi i različitim mehanizmima u velikom broju slučajeva praktično nedostupan.

Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) saopštila je povodom Međunarodnog dana migranata da je pandemija kovid-19 još više istakla brojne izazove sa kojima se migranti susreću, da su pogođeni zatvaranjem granica i ograničenjima kretanja, a da i dalje pate zbog nezaposlenosti ili su izloženi većem riziku kao radnici na osnovim poslovima.

Migranti su se takođe našli na meti netolerancije i napada motivisanih mržnjom nakon izbijanja pandemije, a često su i nepravedno optuživani za brzo širenje virusa, ukazuje ODIHR i ističe da su žene migranti posebno bile izložene diskriminaciji i mržnji.

"Na Međunarodni dan migranata, vreme je da zemlje OEBS-a ojačaju svoju posvećenost borbi protiv ksenofobije i zaštiti ljudskih prava migranata širom regiona. Istovremeno, potrebna je bolja koordinacija nacionalnih službi odgovornih za migrante kako bi se osigurala njihova dugoročna integracija, kao i poboljšana saradnja zemalja domaćina. Migranti nikada ne bi trebalo da ostanu nezaštićeni zbog nedostatka politike na nacionalnom ili međunarodnom nivou", zaključio je ODIHR.

Izvor: EURACTIV.rs, Beta

Foto: Beta/AP