U Srbiji je tokom 2020. postignut ograničen napredak na polju zaštite ljudskih prava, ocenila je organizacija Hjuman rajts voč (Human Rights Watch, HRW) u godišnjem izveštaju o poštovanju ljudskih prava u svetu objavljenom 13. januara. Za Kosovo se navodi da je prvi niz optužnica koje je objavilo tužilaštvo pri Specijalizovanim većima Kosova sa sedištem u Hagu označio dugoočekivani napredak u pravcu postizanja pravde za teška kršenja ljudskih prava i humanitarnog prava.

U delu koji se odnosi na Srbiju HRW navodi da su se tokom protekle godine novinari suočavali s pretnjama, nasiljem i zastrašivanjem, a krivci za to su retko pozivani na odgovornost, napori za krivično gonjenje ratnih zločinaca i dalje su usmeravani na počinioce nižeg ranga, osobe sa invaliditetom i dalje su dugoročno smeštane u ustanove a nastavljeni su i napadi i pretnje usmereni protiv lezbijskih, gej, biseksualnih i transrodnih (LGBT) osoba.

Kada je reč o slobodi medija, HRW navodi da su napadi i pretnje novinarima na koje nije bilo adekvatnih reakcija srpskih vlasti i dalje povod za zabrinutost i podseća da je od januara do kraja avgusta, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zabeležilo 28 slučajeva fizičkog napada i 33 slučaja pretnji ili zastrašivanja novinara, dok je u septembru Apelacioni sud u Beogradu ukinuo presudu iz 2019. kojom su krivim proglašena četvorica optuženih za ubistvo istaknutnog novinara i urednika Slavka Ćuruvije 1999. godine.

HRW navodi i da je prilikom izveštavanja o protestu povodom restriktivnih mera zbog pandemije kovida-19 u julu, novinara agencije Beta Žikicu Stevanovića pretuklo nekoliko policajaca, pri čemu je zadobio i udarce policijskim pendrekom po glavi, uprkos činjenici da im je pokazao svoju novinarsku legitimaciju, i dodaje da je u vreme pisanja izveštaja, prebijanje Stevanovića bilo u fazi istrage.

Policija je prebila i uhapsila i novinara Igora Stanojevića koji je izveštavao sa istog protesta, navodi HRW i dodaje da je on optužen za navodno bacanje kamenica na policiju i opiranje hapšenju.

Kada je u pitanju odgovornost za ratne zločine, HRW u izveštaju navodi da je između januara i avgusta Tužilaštvo za ratne zločine pokrenulo dve nove istrage i podnelo dve optužnice protiv ukupno četiri lica a apelacioni sud u Beogradu osudio je za ratne zločine jednog zvaničnika nižeg ranga. Tokom istog perioda, prvostepeni sud u Beogradu je tri lica osudio za ratne zločine i zaključno s avgustom, u fazi istrage su bila 34 slučaja protiv 188 pojedinaca, a 14 slučajeva protiv 36 optuženih je bilo u toku pred srpskim sudovima.

Uz podsećanje na sudske slučajeve HRW navodi i da je prvo suđenje u Srbiji za ratne zločine počinjene u Srebrenici bilo narušeno kontinuiranim odlaganjima jer se optuženi, koji se ne nalaze u pritvoru tokom postupka, nisu pojavili pred sudom.

Osam bivših pripadnika policije bosanskih Srba sa boravištem u Srbiji optuženo je za ubistvo više od 1.300 bošnjačkih civila u julu 1995. godine. Nakon što je počelo u decembru 2016. godine, suđenje je 18 puta odlagano zbog tvrdnji optuženog da je lošeg zdravlja, navodi HRW.

Dodaje se takođe da je nakon sastanka s premijerom Kosova Avdulahom Hotijem u julu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponudio saradnju s vladom Kosova na utvrđivanju lokacije nestalih iz rata na Kosovu 1998–1999.

Po pitanju migranata, izbeglica i raseljenih HRW u izveštaju navodi da je u periodu između januara i avgusta, u Srbiji  registrovano 2.084 tražilaca azila, što predstavlja značajan pad u odnosu na 6.156 koliko ih je bilo u istom periodu 2019.

Ukazuje se da je sistem azila i dalje manjkav, uz teškoće koje tražioci azila imaju prilikom pristupa procedurama, niske stope priznavanja u poređenju s prosekom EU, kao i druga odlaganja u donošenju odluka.

U periodu od januara do avgusta, u Srbiji je registrovano 56 podnetih zahteva za azil; izbeglički status je odobren u devet, a supsidijarna zaštita u sedam slučajeva. Tokom prethodne decenije, Srbija je odobrila izbeglički status u 78, a supsidijarnu zaštitu u 96 slučajeva. Sredinom oktobra, šest od 16 prihvatnih i centara za tražioce azila je bilo prenaseljeno, navodi se.

Zaključno s krajem jula, srpske vlasti su registrovale 37 dece bez pratnje, većinom iz Avganistana, u poređenju sa 437, koliko ih je bilo u istom periodu 2019. godine. Srbija i dalje nema formalne procedure za utvrđivanje starosti dece bez pratnje, zbog čega su starija deca izložena riziku da se prema njima postupa kao prema odraslim osobama, umesto da im se pruži posebna zaštita.

HRW takođe navodi da je načinjen mali napredak kada je reč o trajnim rešenjima za izbeglice i interno raseljena lica iz ratova na Balkanu koji žive u Srbiji. Naime, broj registrovanih izbeglica i interno raseljenih lica iz ovih konflikata je u 2020. godini gotovo nepromenjen u odnosu na prethodnu godinu.

U odeljku posvećenom LGBT osobama, HRW konstatuje da su nastavljeni napadi, pretnje i kampanje blaćenja LGBT osoba i aktivista i navodi da je od januara do septembra, srpska organizacija za zaštitu LGBT prava "Da se zna!" zabeležila 17 incidenata mržnje protiv LGBT osoba, uključujući osam slučajeva fizičkog napada i devet slučajeva pretnji.

Po pitanju prava žena, HRW navodi da je u svom prvom izveštaju o Srbiji, ekspertska grupa zadužena za monitoring implementacije Istanbulske konvencije o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici zabeležila kontinuirane manjkavosti u pružanju usluga i prepreke u pomaganju žrtvama nasilja nad ženama i devojčicama, pogotovo u slučaju silovanja i seksualnog napada.

Ta grupa je pozvala vladu da preduzme hitne korake kako bi se razvejali rodni stereotipi i promovisala jednakost.

U izveštaju, HRW pominje i prava osoba s invaliditetom navodeći da je hiljade odraslih osoba i dece s invaliditetom i dalje u ustanovama širom Srbije, da vlada nije usvojila plan deinstitucionalizacije koji bi omogućio da se osobe s invaliditetom premeste iz ustanova u život u zajednici.

Navodi se i da vlada nije objavila podatke o broju osoba s invaliditetom u rezidencijalnim ustanovama koje su preminule od komplikacija usled infekcije korona virusom, kao i da učenje na daljinu i onlajn nastava, koji su uvedeni nakon zatvaranja škola u martu, nisu bili dostupni velikom broju dece s invaliditetom.

U posebnom odeljku "Ključni međunarodni akteri" HRW podseća da su Srbija i Kosovo u julu 2020. pod okriljem EU nastavili dijalog koji je bio u zastoju od novembra 2018, ali bez preuzimanja konkretnih obaveza koje se tiču jačanja zaštite ljudskih prava.

Navodi se takođe da je komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović pozvala srpske vlasti da sprovedu istragu o policijskom nasilju nad učesnicima protesta koji su istog meseca održani u Beogradu zbog vladinih restrikcija usled pandemije Covid-19.

Nakon intervencije predstavnika OEBS za slobodu medija Harlema Desira u aprilu, srpska vlada je hitno povukla odluku iz marta o ograničavanju pristupa medija informacijama u toku pandemije kovid-19.

U izveštaju Evropske komisije o napretku objavljenom u oktobru navodi se da bi Srbija trebalo da osigura nezavisnost svojih institucija za zaštitu ljudskih prava. U izveštaju se beleži ozbiljna zabrinutost povodom zastrašivanja, pretnji i nasilja protiv novinara i LGBT zajednice, a vlasti se pozivaju da bez odlaganja sprovedu istragu i kazne počinioce, navodi HRW u novom godišnjem izveštaju o ljudskim pravima.

Optužnice za zločine OVK dugo očekivani pomak

Prvi niz optužnica koje je objavilo tužilaštvo pri Specijalizovanim većima Kosova sa sedištem u Hagu označio je dugoočekivani napredak u pravcu postizanja pravde za teška kršenja ljudskih prava i humanitarnog prava, kao i kršenja zakona rata, navela je organizacija Hjuman rajts voč.

HRW u delu koji se odnosi na Kosovo navodi da su se tokom protekle godine novinari suočavali s pretnjama i zastrašivanjem, a krivično gonjenje krivičnih dela počinjenih protiv novinara bilo je sporo; nastavile su se tenzije između Srba i kosovskih Albanaca, pogotovo na severu Kosova, a zajednice Roma, Aškalija i Egipćana nastavile su da se suočavaju s diskriminacijom.

Kada je u pitanju odgovornost za ratne zločine, HRW podseća da je predsednik Kosova Hašim Tači među četvoricom bivših lidera Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) koji su u novembru optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Optužnica se odnosi na period tokom i nakon rata na Kosovu 1999. godine, a podiglo ju je Specijalizovano tužilaštvo sa sedištem u Hagu. Tači je podneo ostavku, a sva četvorica optuženih su prebačena u pritvornu jedinicu u Hagu. Prilikom prvih pojavljivanja pred sudom, svi su se izjasnili nevinim, podseća HRW.

Navodi se i da je sud u Prizrenu u junu doneo presudu kojom je bivši rezervni oficir jugoslovenske policije proglašen krivim za ratne zločine počinjene protiv Albanaca u selu Mala Kruša, u martu 1999. oi osuđen na 22 godine zatvorske kazne.

HRW u izveštaju ukazuje i na odgovornost međunarodnih institucija i navodi da je ekspert UN za opasni otpad u septembru kritikovao UN zbog činjenice da se kontinuirano oglušavaju o prava žrtava trovanja olovom u kampovima za raseljena lica pod upravom Misije UN na Kosovu (UNMIK).

Savetodavni panel za ljudska prava (HRAP), nezavisno međunarodno telo osnovano da ispituje pritužbe o zloupotrebama UNMIK-a, 2016. godine je utvrdio kršenje prava pripadnika zajednica raseljenih lica i izdao preporuke UN da plate individualne kompenzacije uz izvinjenje žrtvama, ali UN nisu postupile ni po jednoj od njih, navodi HRW.

Od njegovog osnivanja 2017. godine, samo jedna država je priložila sredstva dobrovoljnom fondu UN za projekte asistencije zajednicama, koji nisu specifično usmereni na pitanje trovanja olovom. Žrtve obuhvataju raseljene pripadnike zajednica Roma, Aškalija i Egipćana, navodi HRW.

Kada je reč o postupanju prema manjinama, HRW navodi da je u sveobuhvatnom istraživanju sprovedenom među Romima, Aškalijama i Egipćanima na Kosovu, koje je u januaru objavio OEBS zaključeno da se većina pripadnika ovih zajednica suočava s visokom stopom nezaposlenosti, lošim stambenim uslovima  i diskriminacijom, pogotovo kad je reč o ženama.

Utvrđen je određeni napredak na polju pristupa obrazovanju, koji je tradicionalno bio neadekvatan.

HRW podseća i da je u februaru  započeto suđenje protiv šestorice optuženih za ubistvo srpskog političara s Kosova Olivera Ivanovića koje se dogodilo u januaru 2018.  Četiri osobe su optužene za učešće u kriminalnoj grupi koja je organizovala ubistvo Ivanovića. Dvojica optuženih su pripadnici kosovske policije.

HRW konstatuje da nasilje u porodici i dalje predstavlja problem na Kosovu, uz neadekvatne reakcije policije, mali broj krivičnih gonjenja i kontinuirani propust sudija da nasilnim partnerima izdaju zabranu prilaska.

Mehanizam koji je 2018. godine uspostavljen za pružanje finansijske kompenzacije žrtvama seksualnog nasilja u ratu, čiji je broj procenjen na 20.000, i dalje je imao ograničen domet. U periodu između februara 2018. i juna 2020. godine, oko 1.239 žrtava je zatražilo finansijsku kompenzaciju, od čega je ona odobrena u 800, a odbijena u 239 slučajeva, dok se o preostalim slučajevima još odlučivalo u trenutku pisanja ovog izveštaja.

 

Po pitanju tražilaca azila i raseljena lica, HRW navodi da je tokom prvih devet meseci 2020, visoki komesarijat UN za izbeglice zabeležio 245 dobrovoljnih povrataka pripadnika etničkih manjina na Kosovo iz drugih zemalja, što predstavlja uvećanje u odnosu na 115, koliko ih je bilo u istom periodu 2019.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova, u periodu između januara i septembra je zabeležilo 304 deportacije na Kosovo, najviše iz Nemačke. Ministarstvo je tvrdilo da ne raspolaže podacima o etničkoj pripadnosti povratnika. Vlasti su povratnicima pružile ograničenu pomoć, ukazuje se.

HRW u izveštaju navodi da je u junu 40 lokalnih organizacija civilnog društva osudilo pretnje i kampanje blaćenja protiv aktiviste za ljudska prava  Škeljzena Gašija, koji je smenjen s mesta savetnika tadašnjeg predsednika Vlade Kosova Aljbina Kurtija, nakon što je izjavio da su pojedini članovi Oslobodilačke vojske Kosova činili zločine tokom i nakon rata.

Tokom 2020, navodi HRW, na društvenim mrežama je nastavljena pojava govora mržnje protiv aktivista za lezbijska, gej, biseksualna i transrodna (LGBT) prava. U oktobru je Centar za jednakost i slobodu LGBT zajednice Kosova (CEL) izrazio zabrinutost povodom učestalosti homofobnih komentara i govora mržnje protiv LGBT osoba od strane visokorangiranih političara, a pogotovo na društvenim medijima.

Kada je reč o slobodi medija, HRW konstatuje da su novinari na kosovu i  dalje bili izloženi zastrašivanju, pretnjama na društvenim medijima i fizičkim napadima, dok su istrage i krivična gonjenja  tekli sporo.

Podseća se da je od januara do septembra, Udruženje novinara Kosova zabeležilo 18 slučajeva pretnji i nasilja protiv novinara i medijskih kuća, uključujući pet slučajeva fizičkog napada na novinare i 10 slučajeva upućivanja pretnji. U trenutku pisanja ovog izveštaja, policija je vršila istragu o četiri od ovih slučajeva.

Direktora TV Plus Nenada Milenkovića su u aprilu fizički napale četiri maskirane, nepoznate osobe u Severnoj Mitrovici, a veruje se da je napad bio povezan s njegovim izveštavanjem. U trenutku pisanja ovog izveštaja, policija je vršila istragu, navodi HRW.

U odeljku Ključni međunarodni akteri, HRW navodi sa su vlade SAD i evropskih zemalja dosledno podržavale Specijalni sud za Kosovo, koji je i finansiran od strane EU ali da napori vlade SAD da posreduje u postizanju sporazuma Kosova i Srbije nisu bili usmereni na probleme u vezi s ljudskim pravima.

U julu je produžen mandat Misije za vladavinu prava Euleks (EULEX) za još godinu dana, usled pandemije kovida-19. U aprilu je Euleks potvrdio svoju obavezu da utvrdi sudbinu više od 1.640 osoba koje su nestale tokom rata i koje se još uvek vode kao nestale.

Komesar za proširenje EU Oliver Varheji saopštio je novoj kosovskoj vladi da su neophodne reforme kojima će se ojačati vladavina prava i suzbiti korupcija, ali nije izrazio zabrinutost povodom drugih otvorenih problema koji se tiču stanja ljudskih prava.

U izveštaju Evropske komisije o napretku objavljenom u oktobru, navodi se da je pravosuđe i dalje podložno političkim pritiscima, kao i da su se mehanizmi za zaštitu svedoka suočavali sa izazovima budući da ljudi imaju nizak stepen poverenja u bezbednost koju im pružaju organi vlasti. U izveštaju se izražava i zabrinutost povodom kontinuiranih pretnji i zastrašivanja LGBT osoba, kao i neadekvatnih mera za integraciju zajednica Roma, Aškalija i Egipćana, navodi HRW u delu izveštaja o Kosovu.

Bajden treba da učvrsti zaštitu ljudskih prava u politici SAD

lno gledano, HRW navodi da izabrani predsednik SAD Džozef Bajden treba da sarađuje sa liderima drugih država koji teže zaštiti ljudskih prava širom sveta i da to pitanje zacementira u američkoj politici kako bi osigurao da i njegovi naslednici slede isti kurs.

Izvršni direktor HRW Kenet Rot naveo je u uvodnom delu Izveštaja da Bajdenova administracija donosi priliku za fundamentalnu promenu po pitanju ljudskih prava u svetu, "posle četiri godine nezainteresovanosti, a često i neprijateljskog stava prema ljudskim pravima od (odlazećeg američkog predsednika Donalda) Trampa, uključujući njegovo nedavno podsticanje napada na demokratske procese u Kongresu SAD".

"Trampovo nepoštovanje ljudskih prava u SAD i njegova podrška prijateljskim autokratama u svetu teško su narušili kredibilitet SAD u inostranstvu. Američke osude Venecuele, Kube ili Irana nisu delovale iskreno uz paralelne pohvale Rusiji, Egiptu, Saudijskoj Arabiji ili Izraelu", naveo je Rot.

Rot je kazao da su druge vlade prepoznale da su ljudska prava previše važno pitanje da bi bilo zanemareno, čak i kada je vlada SAD u velikoj meri odustala od zaštite tih prava, a moćni akteri kao što su Kina i Rusija nastojali da podriju globalni sistem ljudskih prava.

Dodao je da su nastale nove koalicije za zaštitu ljudskih prava i kao primere naveo delovanje latinoameričkih vlada i Kanade protiv Venecuele, insistiranje Organizacije islamske saradnje na zaštiti muslimanske manjine Rohindža u Mjanmaru, aktivnosti brojnih evropskih država prema Belorusiji, Saudijskoj Arabiji, Siriji, Libiji, Mađarskoj i Poljskoj, kao i sve veću koaliciju država spremnih da osude progon muslimanskih manjina u Kini.

Bajden, koja preuzima dužnost 20. januara, treba da zagovara poštovanje ljudskih prava u SAD dok radi na proširenju zdravstvene zaštite, iskorenjivanju sistemskog rasizma, siromaštva i gladi, na borbi protiv klimatskih promena i okončanju diskriminacije žena i pripadnika LGBT zajednice, kazao je Rot.

"Bajden ne može da garantuje da buduća američka administracija tokom četiri ili osam godina neće ponovo načiniti zaokret po pitanju ljudskih prava, ali može da preduzme korake da to oteža. Ti koraci bi američku vladu učinili pouzdanijim članom globalnog sistema ljudskih prava", naveo je Rot.

Izvršni direktor HRW kazao je da Bajden u inostranstvu treba da potvrdi posvećenost ljudskim pravima i kada je to politički teško kako bi njihovo poštovanje bilo čvršće ukorenjeno kao vodeći princip.

Izvor: Beta

Foto: Beta