Pandemija korona virusa je produbila jaz među polovima i odložila postizanje pune rodne ravnopravnosti za nekoliko decenija, pokazuje najnoviji globalni izveštaj o ravnopravnosti polova Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

Progres prema punoj rodnoj ravnopravnosti stagnirao je u 2020. godini u nekoliko vodećih ekonomskih sila i u nekim od najmnogoljudnijih država, delom i zbog toga što je pandemija teže pogodila sektore u kojima radi srazmerno više žena, a delom i zbog dodatnog pritiska kojem su bile izložene u  domaćinstvu,  pokazuje Globalni izveštaj o rodnom jazu 2021.

U izveštaju je položaj žena u ukupno 156 država rangiran na osnovu njihovog učešća u ekonomskom životu, u politici, pristupa obrazovanju i na osnovu zdravstvenih okolnosti i životnog veka.

Prema ta četiri kriterijuma, na osnovu činjeničnih podataka procenjen je jaz koji u nekoj zemlji postoji između polova, nezavisno od stepena razvoja neke države i realnih mogućnosti koje ona nudi svojom stanovnicima.

Na vrhu tabele kao zemlja sa najmanjim rodnim jazom po dvanaesti put se našao Island, a slede još dve nordijske zemlje, Finska i Norveška. Na četvrtom mestu je Novi Zeland, a na petom Švedska. Među prvih deset zemalja našle su se i dve afričke zemlje, Namibija i Ruanda, kao i Litvanija, Irska i Švajcarska.

Srbija je u izveštaju za 2021. godinu, uz Litvaniju, Istočni Timor, Togo i Ujedinjene Arapske Emirate, navedena kao jedna od pet zemalja koje su zabeležile najveći napredak, i na ukupnoj rang listi, koja kombinuje sva četiri kriterijuma, zauzela je 19. mesto.

Prema pojedinačnim kriterijumima, Srbija je na 54. mestu po participaciji žena u ekonomiji, iza Liberije, a ispred Velike Britanije. Po pristupu obrazovanju je na 52. mestu, a po zdravstvenim uslovima na 89. mestu. Najbolji rang, 21. mesto, Srbija ima kada je reč o uticaju žena u politici.

Prema metodologiji izveštaja, kada je reč o učešću i mogućnostima žena u ekonomiji, prva dva mesta zauzeli su Laos i Bahami. U pogledu obrazovanja prvo mesto deli 26 zemalja, među kojima su i Argentina, izrael, Slovačka, Lesoto, Rusija, Kanada, Finska...

Tabela koja prikazuje uticaj žena u politici, u velikoj meri liči na ukupnu rang listu i na prva tri mesta su Island, Finska i Norveška.

U izveštaju se ocenjuje da je pogoršanje rodne ravnopravnosti u velikoj meri posledica upravo produbljivanja političkog jaza između muškaraca i žena.

Navodi se podatak da uprkos napretku u većini zemalja, žene u svetu čine samo 26,1% poslanika i 22,6% ministara. Za zatvaranje tog jaza u oblasti politike pri sadašnjem tempu će biti potrebno 145,5 godina.

Veoma mali napredak zabeležen je od 2020. godine i u oblasti ekonomije, gde sa jedne strane raste broj žena među visokokvalifikovanim stručnjacima, ali i uporno opstaju razlike u primanjima i mala zastupljenost žena na rukovodećim položajima. Zatvaranje tog jaza bi pri sadašnjim trendovima i tempu, zahtevalo čak 267 godina, procenjuje se u izveštaju WEF.

Pored toga, u izveštaju se upozorava da su upravo sektori u kojima su žene tradicionalno manje zastupljene, oni od kojih se očekuje brz rast i "poslovi budućnosti". Tako u "računarstvu u oblaku" žene čine svega 14% zaposlenih, u inženjerskim disciplinama 20%, a u obradi podataka i veštačkoj intelinciji 32%. Izveštaj je pokazao i da je ženama daleko teže nego muškarcima da dobiju radno mesto u nekom od takvih "poslova budućnosti"

Jedini jaz koji je u dobroj meri zatvoren je onaj koji se odnosi na pristup žena obrazovanju i na zdravstvene uslove. Tako je 37 zemalja postiglo punu rodnu ravnopravnost u oblasti obrazovanja, a u pogledu zdravstvenih uslova to je globalno postignuto 95%.

Kao region, i dalje najbolje rezultate pokazuje Zapadna Evropa, koja je, kako pokazuje izveštaj, "zatvorila" ukupno 77,6% jaza između polova. Sledi Severna Amerika, koju čine SAD i Kanada, sa 76,4%.

U Latinskoj Americi i Karibima je ukupan rodni jaz, koji pokazuje položaj žena po sva četiri primenjena kriterijuma, zatvoren 72,1%, a u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji 71,2%.

Na začelju su Južna Azija, i Bliski istok i Severna Afrika, koji su zatvorili jedvna nešto više od 60% jaza između polova.   

Iako su razlike naizgled male, veliku ulogu igra i brzina progresa u uspostavljanju rodne ravnopravnosti pa će Zapadnoj Evropi sa sadašnjim trendom biti potrebne 52 godine da potpuno zatvori postojeći jaz, a Istočnoj, iako zaostaje samo nekoliko procenata, više od 134 godine, navodi se u izveštaju.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Pixabay