U Srbiji je proteklih godina zabeležen porast siromaštva među najstarijim građanima, a čak 60% starijih smatra da nisu ravnopravni u društvu, pokazuje godišnji izveštaj Poverenice za zaštitu ravnopravnosti.

Pritužbe na diskriminaciju po osnovu starosnog doba u samom su vrhu kada je reč o ukupnom broju pritužbi na diskriminaciju, rečeno je 14. maja u Beogradu na predstavljanju Posebnog izveštaja o diskriminaciji starijih građana.

Pomoćnica poverenice Tatjana Prijić je predstavljajući izveštaj na javnom slušanju u Skupštini Srbije, ponovila podatak da je u 2019. godini Srbija po starosti stanovništva bila osma u Evropi a jedanaesta na svetu, te da se broj stanovnika Srbije godišnje smanjuje za 35 do 40 hiljada.

Istakla je da u Srbiji živi oko dva miliona i dvesta hiljada penzionera, ali da je dobra vest što se povećava broj zaposlenih koji pune penzioni fond.

"Ipak, više od 40% penzionera ima penziju manju od 20.000 dinara i to ukazuje na blagi rast stope siromaštva starijih osoba", rekla je Prijić i dodala da stopa siromaštva raste s godinama života i u Evropi.

Broj korisnika usluga ustanova socijalne zaštite povećao se od 2015. do 2019. gotovo za 60%, a opet te usluge koristi manje od 1% starih.

Kako je navedeno, diskriminacija starih postoji u kontaktu sa državnim organima, prilikom informisanja, kod pružanja usluga, tačnije u svim segmentima života, a po učestalosti druga je po redu, odmah posle diskriminacije na osnovu invaliditeta, a ispred roda i zdravstvenog stanja.

Na pitanje šta su im najveći problemi u oblasti zdravstva, dve trećine starijih je reklo da je to dugo čekanje na specijalisitičke preglede, nedostatak lekara specijalista i udaljenost zdravstvenih usluga.

Poverenica Brankica Janković, koja je sa saradnicima sačinila izveštaj, iznela je u dokumentu i niz preporuka, koje sežu od nabavke lekova i pomagala na račun osiguranja, pa do toga da se u marketinškim porukama stariji ne prikazuju kroz stereotipe.

Janković je u skupštini istakla da u svetu živi gotovo milijardu ljudi starijih od 60 godina, a da je svaki peti stanovnik Evrope stariji od 65 godina.

"Godinama unazad diskriminacija po starosnom dobu u prva je tri osnova diskriminacije. Položaj starijih je kompleksan i nepovoljan, ne mali broj živi u siromaštvu, a neki stariji izloženi su zlostavljanju, zanemarivanju, sve veći broj oboleo je od demencije, svedeni su na stvar", rekla je Janković.

Poverenica je dodala da joj neki ljudi zameraju i kažu da ima ugroženijih grupa od starih, ali da će i manjine i žene i LGBT populacija jednog dana biti stari i da je to jedina kategorija koja je budućnost svih ljudi.

Janković je objasnila da se u medijima o starima uglavnom piše kad je reč o statistici pod naslovima - "alarmantno, umiremo, starimo, teret za društvo" te da se stiče slika da "starih ima mnogo i da su skupi" i to mora da se promeni.

"Ako su rasizam i antisemitizam bili najveći razlozi za diskriminaciju u 20 veku, 'ejdžizam' bi mogao biti u 21. veku. Mi smo tu da to sprečimo", rekla je Janković.

Predsednik skupštine Ivica Dačić izjavio je otvarajući javno slušanje u parlamentu, da slika iz ovog izveštaja "nije za ponos za nas, kao zajednice koja često za sebe voli da misli a još češće da kaže da je solidarna i da brine o svojim najstarijim".

On je dodao da ni Srbija "nije imuna na trendove starenja", koji vladaju u celom svetu, a da je starenje populacije naročito vidljivo na selu.

"Posebno zabrinjavaju podaci iz Izveštaja o tome da je broj pritužbi za diskriminaciju na osnovu starosne dobi već godinama u samom vrhu svih ostalih prijava za diskriminaciju, kojima se očekuje zaštita od Poverenika, odnosno celog društva. Godinama unazad, pritužbe za diskriminaciju po osnovu starosne dobi su čak na drugom mestu u odnosu na sve druge vidove diskriminacije. To je stanje koje moramo da promenimo", rekao je Dačić.

"Želimo Srbiju u kojoj biti star nije sramota, a biti penzioner ne znači biti siromašan i diskriminisan. Ja sam uveren da smo na dobrom putu da to ostvarimo", rekao je Dačić.

Na predstavljanju izveštaja bili su i šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici, ministarka za društveni dijalog Gordana Čomić, poslanici, predstavnici civilnog društva i brojni partneri u ovom projektu.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay