Turska je i dalje najveća zemlja domaćin za izbeglice, sa gotovo 3,7 miliona izbeglica, što je 15% svih raseljenih lica širom sveta, pokazuje novo istraživanje Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) objavljeno 18. juna.

Najviše izbeglica u Evropskoj uniji primila je Nemačka, 1,2 miliona.

Ukupan broj izbeglica u Evropi porastao je za 3%. To je uglavnom bilo zbog dodeljivanja međunarodne zaštite za 284.900 ljudi, od čega je gotovo polovina u Nemačkoj (83.700) i Španiji (46.500).

Procenjuje se da je 38% izbeglica u Evropi mlađe od 18 godina.

"Rešenja zahtevaju da svetski lideri i uticajni ljudi ostave po strani razlike, okončaju egoistični pristup politici i umesto toga se fokusiraju na sprečavanje i rešavanje sukoba i poštovanje ljudskih prava", izjavio je visoki komesar UN za izbeglice Filipo Grandi.

Turska je od 2014, posle izbijanja građanskog rata u Siriji, prihvatila najviše izbeglica. EU je 2016. postigla dogovor s Ankarom kojim joj obećala šest milijardi evra u zemenu da zadrži izbeglice na svojoj teritoriji i time oslobodi pritiska Grčku i druge evropske zemlje.

Uprkos pandemiji, broj ljudi koji su tokom 2020. bežali od ratova, nasilja, progona i kršenja ljudskih prava povećao se na gotovo 82,4 miliona, duplo više nego pre 10 godina.

Kontrola migracija i zahteva za azil i dalje je rasprostranjena među zemljama EU.

Danska je u maju usvojila zakon koji dozvoljava vladi da tražioce azila pošalje u treću zemlju, gde se nastavlja obrada njihovog zahteva, iako EU zabranjuje "ekternalizaciju" prava na azil.

Prema zakonu, koji su osudili EU i UNHCR, obradu zahteva za azil verovatno će preuzeti Ruanda.

Mađarska je, u međuvremenu, najavila veto na novi sporazum EU i afričke, karipske i pacifičke zajednice, tvrdeći da ne sadrži dovoljne zaštitne mere za kontrolu migrantskih tokova.

Zemlje EU pokušavaju da dogovore nova pravila o migraciji. Evropska komisija je prošlog septembra predložila Novi pakt za migraciju i politiku azila, koji predviđa da zemlje EU ili prihvate tražioce azila, ili preuzmu odgovornost za vraćanje onih kojima je zahtev odbijen, ili ponude finansijku pomoć članicama koje su pod najvećim teretom.

Pakt takođe predviđa i jačanje uloge Fronteksa.

Migraciona politika će biti i na agendi narednog sastanka Evropskog saveta 24. i 25. juna.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Beta