Dva nadzorna tela EU za zaštitu podataka zatražila su potpunu zabranu korišćenja veštačke inteligencije za identifikaciju ljudi na javnim mestima, ukazujući na "izuzetno visoke" rizike po privatnost.

Evropski odbor za zaštitu podataka i Evropski supervizor za zaštitu podataka su u neobavezujućem mišljenju 21. juna pozvali na "opštu zabranu" praksi koje uključuju prepoznavanje lica, hoda, otisaka prstiju, DNK, glasa, pritisaka tastera i drugih biometrijskih ili bihevioralnih signala, u bilo kom kontekstu".

"Takve prakse zadiru u osnovna prava i slobode do te mere da mogu dovesti u pitanje suštinu tih prava i sloboda", rekli su šefovi dva nadzorna tela EU.

Zabrana bi uključila i korišćenje veštačke inteligencije za "kategorizaciju pojedinaca u grupe na osnovu etničke pripadnosti, pola, političke ili seksualne orijentacije", navodi se u saopštenju.

Mišljenje je namenjeno Evropskoj komisiji, koja je u aprilu predstavila predlog o regulisanju korišćenja veštačke inteligencije u kojem nije potpuno zabranjena upotreba te tehnologije za identifikaciju na javnim mestima.

Predlog Komisije predviđa posebne izuzetke u kojima bi bilo dozvoljeno prepoznavanje lica, kao što je traženje nestalog deteta, sprečavanje terorističke pretnje ili potraga za osobom osumnjičenom za teško krivično delo.

EU se nada da će usvajanje prvog zakonodavnog paketa o veštačkoj inteligenciji pomoći Evropi da sustigne SAD i Kinu u toj oblasti koja se proteže od prepoznavanja glasa do osiguranja i sprovođenja zakona.

EK je saopštila da je primila k znanju mišljenje nadzornih tela za zaštitu podataka, ali da ostaje pri predlogu "koji obezbeđuje dovoljnu zaštitu i ograničava upotrebu tih sistema na najniži neophodni minimum".

Predlog EK treba da razmotre Evropski parlament i 27 zemalja članica, a ishod bi mogao da postavi svetski standard za regulisanje te tehnologije.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Pixabay.com