Evropski pasoš kvalifikacija za izbeglice je instrument koji im omogućava da dokumentuju kvalifikacije stečene u svojoj zemlji i doprinosi smanjenju rizika od "izgubljene generacije" dece izbeglica koja nemaju prilike da se školuju, ocenili su 14. septembra govornici na predstavljanju tog pasoša u Beogradu.

Evropski pasoš kvalifikacija za izbeglice je dokument koji daje procenu visokoškolskih kvalifikacija na osnovu dostupne dokumentacije i strukturiranog intervjua. Takođe uključuje informacije o radnom iskustvu podnosioca zahteva i poznavanju jezika.

Dokument je priznat u zemlji u kojoj je izdat, kao i u drugim zemljama Evropske unije i pruža pouzdane informacije za integraciju i napredovanje ka zapošljavanju i prijemu na dalje studije izbeglica.

To je posebno razvijena šema procene za izbeglice, čak i za one koji ne mogu u potpunosti da dokumentuju svoje kvalifikacije.

Srbija je još u pripremnoj fazi za izdavanje tih pasoša. Prema podacima UNHCR-a u Srbiji se trenutno u 140 dece izbeglica školuje u osnovnim školama, 20 u srednjim, a manje od 10 pohađa više obrazovne nivoe.

"Evropski pasoš za izbeglice je jedinstven instrument koji izbeglicama omogućava da dobiju procenu kvalifikacija za koje nemaju dokumenta. Metodologija pasoša zasnovana je na Lisabonskoj konvenciji o priznavanju visokog obrazovanja u Evropi Saveta Evrope kojoj se Srbija pridružila 2004. Radujemo se što će izbeglice moći u potpunosti uživati svoja prava i slobode, uključujući nastavak studija ili pronalaženje posla u vezi sa njihovim obrazovanjem u Srbiji ili drugde u Evropi", rekao je šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Tobias Flesenkemper.

Predstavnica UNHCR-a u Srbiji Frančeska Boneli je rekla da u svetu ima više od 82 miliona izbeglica. Po njegovim rečima, svet zbog toga rizikuje da ima celu jednu "izgubljenu generaciju" koja nema prilike da se školuje.

"Ovaj pasoš će pružiti zaštitu izbeglicama i pomoći im da iskoriste svoj kapital da doprinesu društvu koje ih je ugostilo, a jednog dana ako bude mira u njihovoj zemlji mogu da se vrate tamo i doprinesu restartu i ponovoj izgradnji zemlje", rekla je ona.

Specijalni predstavnik generalne sekretarke Saveta Evrope za migracije i izbeglice Drahoslav Štefanek je rekao da je pasoš alatka koja treba da promoviše integraciju izbeglica.

"Na primer, pasoš je pomogao u pronalaženju kvalifikovanih izbeglica u zdravstvenom sektoru tokom pandemije", rekao je on i dodao da je prošle nedelje održana obuka za komisiju koja će procenjivati aplikacije za pasoše avganistanskih državljana.

Šefica sektora Ministarstva prosvete za migrante i ljudska prava Snežana Vuković je istakla da u Srbiji nema odvojenih odeljenja za migrante, kako se deca ne bi osećala izolovano i kako bi se uključila u društvo.

Nastavnici su, kako je navela, obučeni da primene mere da bi deca mogla da prate nastavu iako ne znaju srpski jezik.

Ona je navela da deca izbeglice ili dugo nisu išla u školu ili zbog rata nisu išla uopšte, a srpski nastavnici pišu izveštaje kako bi se pratio njighov napredak i olakšao rad sa njima ako roditelji odluče da krenu dalje ka zapadnoj Evropi jer je Srbija za najveći broj njih tranzitna zemlja.

Vuković je dodala i da se i sa decom i sa roditeljima na radi na prevazilaženju stresa koji proizvodi uklapanje u novu sredinu, a sprovode se mere kako bi se izbegla diskriminacija u školama, te je istakla da poslednjih godina nije zabeležen nijedan slučaj diskriminacije ili vršnjačkog nasilja prema izbeglicama.

"U redovno obrazovanje je uključeno od 92 do 95 odsto dece izbeglica u Srbiji. Bilo ih je manje, oko 80 odsto, kada se nastava sprovodila onlajn zbog epidemije korona virusa, ali smo sa UNICEF-om uspeli da nekima od njih obezbedimo laptopove kako bi mogli da prate nastavu", rekla je ona.

Izvor: Beta

Foto: Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu