Pristup informacijama od javnog značaja i pravo građana da znaju spadaju među fundamentalna prava otvorenog društva, zaključeno je u Beogradu na obeležavanju Međunarodnog dana prava javnosti da zna. Istovremeno, nevladine organizacije upozorile su da je u Srbiji "pravo građana da znaju" ugroženo i da najavljene izmene zakona ne nude rešenja.

Poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović kazao je 28. septembra na skupu u Klubu poslanika da će usvajanjem izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja biti efikasnije ostvarenje prava na informacije i da će građani brže i lakše da dolaze do informacija od organa vlasti.

"Ono što smo prošle godine poželeli i najavili, ove godine se desilo i veoma je dobro što se desilo. Zato moramo dobro razmisliti šta ćemo poželeti za sledeću godinu jer pokazalo se da može da se ostvari", kazao je poverenik i dodao da se nada da će skupština usvojiti izmene i dopune tog zakona.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre izjavio je da pouzdanost u radu institucija predstavlja ključno sredstvo u borbi protiv korupcije.

On je naveo da Srbija ima određen broj institucija koje štite informacije od javnog značaja, a da je "jasno" koji koraci treba da budu preduzeti u budućnosti.

"EU pruža podršku Srbiji na ovom polju i nastavićemo da podržavamo kroz finansiranje ovih procesa", istakao je.

Žofre je dodao da se nada da će uskoro javnosti biti dostupan "jedan zakon koji će omogućiti potpuni pristup svim informacijama koje su finansirane od strane stranih fondova".

Šef Misije OEBS u Srbiji Jan Bratu rekao je da je institucija poverenika u poslednjh 16 godina potvrdila ulogu te institucije u razvoju poverenja građana u državne institucije.

Prema njegovim rečima, pandemija korona virusa je dovela do problema u medijskom izveštavanju i sa porastom broja dezinformacija.

Bratu je istakao da je većina žalbi koje su podnete povereniku povezana sa korona virusom, što ukazuje na potrebu da institucije rade sve što je u njihovoj moći kako bi građane dobro informisali i uputili na prepoznavanje pouzdanih izvora informisanja.

"Transparentnost je najbolje sredstvo u borbi protiv dezinformacija", kazao je on.

Šef Misije Saveta Evrope u Beogradu Tobijas Flesenkemper kazao je da je obeležavanja Međunarodnog dana prava javnosti da zna postao centralan i ključan dan za ispoljavanje građanskih sloboda.

"Ljudi imaju pravo da znaju šta predstavnici vlasti rade", naveo je Flesenkemper i dodao da je pristup takvim dokumentima ključan za dobru upravu, kao i ključno oruđe za uspostavljanje ljudskih prava i slobode izražavanja.

V.d. direktora Misije USAID u Srbiji Suzan Fric kazala je na skupu da javne institucije moraju da daju pristup informacijama koje se ne tiču nacionalne bezbednosti ili zaštićenih podataka.

Ona je navela da je važno da buduće izmene zakona promovišu više standarde prava pristupa informacijama.

Komisija, koju čine predsednici novinarskih udruženja UNS-a i NUNS-a, predstavnik akademske zajednice, predstavnik organizacije Koalicije za slobodu pristupa informacijama i poverenik, dodelila je priznanja za doprinos afirmisanju prava javnosti da zna u pet kategorija.

Za najbolji Informator o radu priznanje je dodeljeno Višem sudu u Kragujevcu, za doprinos afirmisanju prava javnosti da zna u kategoriji najviših organa Vrhovnom kasacionom sudu.

U kategoriji republičkih organa priznanje je dodeljeno Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, u kategoriji pravosudnih organa Apelacionom sudu u Kragujevcu, u kategoriji lokalnih organa javne vlasti Opštini Despotovac.

U kategoriji pokrajinskih organa javne vlasti priznanje je dodeljeno Skupštini Autonomne pokrajine Vojvovine.

Komisija za dodelu priznanja odlučila je da ne dodeli statuetu za najveći doprinos afirmisanju prava javnosti da zna, ali se, prema rečima poverenika, ove godine posebno istakao USAID.

Međunarodni dan prava javnosti da zna ustanovljen je 2002, a u Srbiji se obeležava od 2006. godine u organizaciji Poverenika.

Cilj obeležavanja je da se promoviše pravo javnosti na pristup informacijama koje se nalaze u posedu organa javne vlasti.

Ovogodišnji skup obeležava se u iščekivanju usvajanja izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

NVO upozoravaju da je pravo na pristup informacijama ugroženo, a zakon restriktivan

Koalicija za slobodu pristupa informacijama (SpiKoalicija) ocenila je da je pravo za pristup informacijama od javnog značaja ugroženo i da najavljene izmene zakona "ne rešavaju sve bitne probleme".

Ta koalicija je u saopštenju navela da građani Srbije "ni u proteklih 12 meseci nisu mogli da ostvare svoje ustavno i zakonsko pravo u mnogim bitnim slučajevima".

"Napretka nije bilo kada je reč o dugogodišnjim nerešenim problemima, uključujući neizvršavanje rešenja Poverenika za informacije, odsustvo odgovornosti zbog takvog kršenja zakona i ignorisanje zahteva za pristup informacijama od strane Vlade Srbije", navedeno je u saopštenju.

Iz koalicije su ocenili da je pandemija korona virusa dodatno iskorišćena za sužavanje prava javnosti da zna "tako što su informacije o svim nabavkama povezanim sa pandemijom proglašene za tajnu".

"Obimne izmene i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, na koje se čeka godinama, još uvek nisu dovedene do kraja. Predlozi koje je Koalicija dala tokom javne rasprave doprineli su značajnim unapređenjima novog nacrta ovog akta u odnosu na prethodne verzije", piše u saopštenju.

Ističe se i da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu još uvek nije objavilo razloge za neprihvatanje drugih predloga sa javne rasprave, kao i da se još uvek čeka na rešenje Poverenika po žalbama protiv tog ministarstva zbog nepostupanja po zahtevima u vezi sa izradom nacrta zakona.

Koalicija smatra i da se za neke od ključnih problema i dalje ne nude rešenja, čime će građani "ostati uskraćeni za efikasnu pravnu zaštitu" u slučajevima kada im informacije uskrate Vlada i vladine službe, skupština, predsednik, Vrhovni i Ustavni sud, kao i Republičko javno tužilaštvo, a nakon usvajanja izmena zakona i Narodna banka.

"Pored toga što je štetno, ovakvo kvarenje Zakona je suprotno i ustavnom načelu zabrane sužavanja dostignutog nivoa ljudskih prava", ističe se u saopštenju.

Koalicija je pozvala nadležne vlasti "da tekst izmena zakona dodatno poboljšaju, da ispune obaveze iz akcionog plana za sprovođenje Medijske strategije i Akcionog plana za Poglavlje 23 sa EU i da u praksi obezbede dostupnost svih informacija od javnog značaja i odgovornost rukovodilaca institucija koji grubo narušavaju prava građana".

Koaliciju čine nevladine organizacije i inicijative: RERI, Transparentnost Srbija, Fondacija za otvoreno društvo, Praxis, Građanske inicijative, Crta, Inicijativa mladih za ljudska prava, Yucom, Partneri za demokratske promene Srbija, Beogradski centar za ljudska prava, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Odbor za ljudska prava Niš, Share fondacija, Toplički centar za demokratiju i ljudska prava i Udruženje građana Sretenje.

Izvor: Beta

Foto: Poverenik za informacije od javnog značaja