Broj tražilaca azila u Evropskoj uniji približio se onom iz pretpandemijske 2019. godine, pokazuju podaci Kancelarije EU za azil Easo. Agencija EU za graničnu i obalsku stražu Fronteks saopštila je da je broj pokušaja ilegalnog prelaska spoljnih granica Unije premašio nivo iz 2019.

Samo u avgustu u zemljama EU je registrovano 56.000 zahteva za međunarodnu zaštitu, izjavila je direktorka Easo Nina Gregori za novine nemačke Medijske grupe Funke. To je, prema podacima Easo, 16.000 ili 40% zahteva više nego u avgustu 2020.

Prema rečima Gregori, avgust je treći mesec ove godine u kojem je znatno više zahteva za azil, a razlog su u prvom redu tražioci iz Avganistana čiji je broj dostigao rekordni nivo. Samo u avgustu, izbeglice iz te zemlje podnele su 10.000 zahteva za zaštitu, što je 38% više nego u julu.

Pojasnila je da u ovom trenutku zahteve za azil uglavnom podnose avganistanski državljani koji su vazdušnim putem evakuisani iz te zemlje, ili oni koji već duže vreme žive u Evropi i koji sada  ponovo pokušavaju da osiguraju azil, prenela je agencija AFP.

Istovremeno, Fronteks je u redovnom mesečnom izveštaju naveo da je u prvih devet meseci ove godine broj pokušaja ilegalnog prelaska spoljnih granica EU dostigao 133.900. To je, kako se navodi, 47% više nego pre izbijanja pandemije 2019. kada je taj broj iznosio 91.000.

Samo u septembru, bilo je 23.630 ilegalnih prelazaka na glavnim migrantskim pravcima, što je 40% više nego u istom mesecu pandemijske 2020. godne i 17% više nego u septembru 2019.

U izveštaju piše da je najveći porast broja povreda spoljnih granica EU zabeležen na centralno-mediteranskoj i zapadno-balkanskoj migrantskoj ruti.

Na zapadno-balkanskoj ruti je u prvih devet meseci registrovano 40.200 ilegalnih prelazaka što je 117% više nego prošle godine. Samo u septembru bilo je 10.400 takvih pokušaja ulaska u EU što je  112% više nego u septembru 2020.

Izbeglice otkrivene na toj ruti uglavnom su bile iz Sirije, Avganistana i Maroka.

Znatan porast Fronteks je zabeležio i na centralnom Sredozemlju, gde je u prva tri kvartala bilo oko 47.620 pokušaja ilegalnog ulaska u EU, što je 87% više nego u istom periodu 2020.

U septembru je broj pokušaja sa 5.670 bio 33% veći nego 2020. godine. Migranti su uglavnom bili iz Tunisa, Bangladeša i Egipta.

Nina Gregori je u intervjuu rekla da se u ovom trenutku ipak ne beleže nikakva veća kretanja migranata iz samog Avganistana ka Evropi.

Ona je dodala da Easo veoma pomno prati dešavanja u zemljama koje okružuju Avganistan, i u kojima su posle dolaska na vlast talibana utočište potražilo stotine hiljada Avganistanaca.

EU mora da se pripremi za "teška vremena", upozorila je Gregori.  

Easo, kako je rekla, tesno sarađuje sa Evropskom komisijom i sa nadležnim službama zemalja članica EU, a radi i na jačanju prihvatnih kapaciteta ma Balkanu. Uz to se razrađuje i program integracije avganstanskih izbeglica u EU.

"Čim evropske zemlje odluče da presele avganistanske izbeglice u Evropu, Easo će biti spreman da u tom procesu preuzme ključnu ulogu", rekla je ona.

Organizacija za zaštitu izbeglica Pro-azil zatražila je od Nemačke i drugih vlada EU da pojačaju mere za prijem izbeglica iz Avganistana, ocenjujuće da su sadašnje nedovoljne. "Pozivamo nemačku vladu da konačno pokrene savezni program za prihvat....sada je potrebno spasiti ljudske živote", izjavio je rukovodilac te organizacije Ginter Burkhart.

Burkhart je zatražio od vlade i da ponovo otvori i ažurira spisak sa imenima Avganistanaca koji imaju pravo na prihvat u Nemačkoj, a koji je zaključen 26. avgusta. Već i sama ugroženost mora biti dovoljan razlog, ocenio je šef NVO.

Dodao je i da vlasti moraju da ubrzaju spajanje porodica i dolazak članova porodica Avganistanaca kojima je priznato pravo na zaštitu.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP