Nova nemačka vlada planira da zabrani biometrijsko prepoznavanje lica i ograniči upotrebu tehonologija za masovni nadzor, što se jasno razlikuje od stava prethodne vlasti o tom pitanju.

U koalicionom sporazumu socijaldemokrata, zelenih i liberala navodi se da će tehnologije za prepozavanje lica biti zabranjene na javnim mestima i da će masovni nadzor biti sveden na minimum.

"Odbacujemo sveobuhvatni video nadzor i upotrebu biometrijskog prepoznavanja u svrhe nadzora. Pravno na anonimnost, na javnim mestima i na internetu, mora biti garantovano", navodi se u sporazumu koji su 24. novembra predstavile Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD), Zeleni i Slobodna demokratska partija (FDP).

Tri partije se, će prema sporazumu, zalagati i za zabranu prepoznavanja lica na evropskom nivou u okviru zakona o veštačkoj inteligenciji o kojem je rasprava u toku.

Ministar unutrašnjih poslova u prethodnoj vladi pod vođstvom Hrišćansko-demokratske unije najavio je 2020. planove da se na brojnim železničkim stanicama i aerodromima koristi automatsko prepoznavanje lica.

Nemačke vlasti su od tada prikupile ogromne količine biometrijskih podataka.

Nemačka nije jedina evropska zemlja koja koristi prepoznavanje lica. Prema nedavnom istraživanju, tu tehnologiju koriste organi za sprovođenje zakona u 10 članica EU, a očekuje se da će ih slediti još osam država.

Uspeh za civilno društvo

Grupe civilnog društva pohvalile su odluku nove vlade da ne nastavi sa planovima upotrebe prepoznavanja lica i drugih tehnologija biometrijskog nadzora.

Grupa od 65 organizacija civilnog društva je 2020. pokrenula kampanju protiv tih metoda pozivajući Evropsku komisiju da strogo reguliše upotrebu biometrijskih tehnologija koje bi mogle da povrede ljudska prava.

"Veliki je uspeh za kampanju Povrati svoje lice to što je naš zahtev za Evropu bez biometrijskog nadzora uključen u koalicioni sporazum nemačke vlade", saopštila je grupa Ćaos Computer Club.

Konstantin Maher iz nevladine organizacije digitalcourage rekao je da je to "važna prekretnica za ciljeve kampanje za zaštitu prava i sloboda ljudi".
Internet industrija je takođe podržala pristup nove vlade.

"U javnom sektoru ovo nije odgovarajuća tehnologija za bezbednost", izjavio je predsednik udruženja internet intustrije Eco Oliver Zime.

Rasprave u EU

Evropska unija je već predložila ograničavanje upotrebe prepoznavanja lica u Zakonu o veštakoj inteligenciji, o koje se trenutno vodi rasprava.

Sadašnji predlog zakona ipak uključuje nekoliko izuzetaka u slučajevima trenutne opasnosti, kao što su terorizam ili otmice, u kojima organi za sprovođenje zakona mogu da koriste tu tehnologiju.

Evropski parlament se, međutim, zalaže za zabranu prepoznavanja lica na nivou EU.

U rezoluciji usvojenoj početkom oktobra Parlament je pozvao na zabranu tehnologije prepoznavanja lica na javnim mestima, čime je poslao snažnu poruku zemljama članicama.

Nadzorna tela EU za zaštitu podataka su takođe izrazila zabrinutost zbog te prakse i tražila opštu zabranu upotrebe tehnologije, ukazujući na "izuzetno visoke" rizike po privatnost.

Kritičari upotrebe prepoznavanja lica su, kako izgleda, dobili snažnu pristalicu u najvećoj članici EU.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Pixabay.com