Koalicija za zaštitu prava i položaja prisilnih migranata duž evro-balkansih ruta, koja okuplja organizacije iz Srbije, Severne Makedonije, Hrvatske i Italije, upozorava kako se u zemljama Balkana, duž migrantskih ruta, ustaljuje kao praksa ilegalno proterivanje ljudi iz jedne u drugu susednu zemlju, a sve češće i lančano proterivanje ljudi kroz više zemalja.

 

Takozvani puš-bekovi se dešavaju svakodnevno, često uz upotrebu fizičke sile, otimanje imovine od izbeglica i migranata, maltertiranje i ponižavanje.

 

Ono što posebno zabrinjava je to što se ne štede ni deca ni maloletnici bez pratnje roditelja i što se ljudima koji žele da zatraže azil uskraćuje ta mogućnost.

 

Ove akcije najčešće sprovodi granična policija, pod okriljem noći, ali i sve češće i tokom dana.

 

Prema podacima APC, od početka godine do 19. septembra zabeleženo je preko 1.256 inidividualnih "pušbekova" u Srbiju iz susednih zemalja, pre svega iz Hrvatske, preko 472, i Mađarske, preko 485.

 

Javnosti je ova praksa gotovo nepoznata, o tome se malo govori u lokalnim medijima, a kako razmere nehumanog i nezakonitog postupanja prema jednoj od najugroženijih grupa ljudi kakvi su izbeglice i migranti prevazilaze iskustva iz prethodnih godina, neophodna je hitno apelovati na nadležne institucije da zaustave akcije u kojima oni ljudi, sem što su postaju žrtve krijumčara, postaju i žrtve predstavnika država.

 

Mnogi od izbeglica dolaze na Balkan i kreću se Balkanskim rutama u potrazi za zaštitom od nasilja i progona u zemljama porekla. Oni nemaju gde da se vrate jer su njhovi domovi razoreni, a život im je ugrožen zbog nasilja i progonom raznih oružanih grupa. Među njima je mnogo dece i žena, ali i tinejdžera, mladih ljudi koji su krenuli u potragu za mirnijim i boljim životom.

 

Niko od njih ne zaslužuje da bude izložen nasilju i nehumanom i degradirajućem ponašanju od bilo koga, a ponajmanje od predstavnika država.

 

Ovakvo ponašanje graničnih policija koje se može tumačiti kao nezakoniti pokušaj kontrole migracija, ima alternative, a to je primena postojećih zakona i pravnih procedura, koje podrazumevaju otvoren pristup za migrante, funkcionisanje azilnog sistema i postupka, funkiconalne procedure readmisije.

 

Apelujemo na državne organe da poštuju domaće i međunarodne zakone i da ih primenjuju. Apelujemo na međunarodne organizacije da oštro osude nezakonito, nasilno i nehumano guranje ljudi i pokrenu sve mehanizme kojima raspolažu kako bi vlade zemalja o kojima je reč preduzele mere na sprečavanju i zaustavljanju ove prakse neprimerene civilizacijskim vrednostima Evrope i vremena u kome živimo.

 

Podaci

 

U Srbiju je, prema podacima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila u prvoj polovini 2019. ušlo više od 16.000 migranata i izbeglica, a više od 37% je bilo žena i dece. U svakom trenutku u Srbiiji se nalazi više od 5.000 migranata od kojih je oko 3.000 smešteno u državnim centrima, ostali su smešteni u alternativnom smeštaju, na otvorenom duž granica, u urbanim jezgrima. U periodu od 01/01/2019 do 31/08/2019 godine, 7.396 ljudi je izrazilo nameru da traži azil, a dodeljeno je 14 izbegličkih zaštita i 15 subsidijarnih zaštita. Svakog dana stotine migranata ulaze u Srbiju iz pravca Severne Makedonije, Kosova, Crne Gore dok stotine njih svakodnevno pokušavaju da Srbiju napuste u pravcu Hrvatske, Bosne, Mađarske, čak i Rumunije.

 

U Hrvatskoj je, prema podacima koje je iz MUP-a dobio Centar za mirovne studije, u razdoblju od 01/01/2019 do 25/7/2019 zabeležen je ulaz 3.463 migranta i 482 slučaja vraćanja migranata dok je u prvih devet meseci 2019. godine službeno zabeleženo 1.198 lica koja su zatražila azil a dodeljene su 134 izbegličke zaštite. Vidljivo je neslaganje statistika koje prikuplja MUP te se postavlja pitanje što je s više od 1.000 ljudi razlike u ovim statistikama. I ovo ide u prilog svjedočanstavima izbeglica na terenu i upozorenjima lokalnih domaćih i stranih organizacija i institucija o ilegalnim proterivanjima i nasilju koje provodi hrvatska policija duž svojih granica. Efikasnih istraga niti sankcionisanja odgovornih jošnema.

 

U Severnoj Makedoniji je prema podacima NVO Legis-a, 15.695 izbeglica sprečeno da uđe u zemlju i gurnuto nazad u Grčku u periodu od 01/01/2019 do 31/08/2019. Više od 3.025 ljudi je u istom periodu bilo zatečeno na teritoriji u iregularnom statusu, dok se ukupan broj prokrijumčarenih migranata procenjuje kao značajno veći u istom periodu.

 

U Italiji je, u regionu grada Trsta (Friuli Venezia Giulia), prema podacima NVO ICS, 5.526 migranata zatražilo azil u periodu od 01/01/2019 do 15/09/2019, a po ulasku u Italiju iz pravca Slovenije kretavši se prethodno rutama preko Balkana. U periodu januar-jul 2019. godine, ICS je zabeležio pogoršanje psihofizičkog stanja ljudi koji su u Italiju ušli koristeći se istom rutom. Mnogi od njih su prijavili da su bili fizički i verbalno maltretirani od strane policija na koje su nailazili duž Balkanske rute, a posebno od hrvatske policije. Neki od izbeglica su svedočili da su bili predmet lančanih proterivanja ljudi - pušbekova, od Slovenije preko Hrvatske prema Bosni i Hercegovini.

 

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (Srbija), Centar za mirovne studije (Hrvatska), ICS Trst (Italija), Legis (Severna Makedonija)

 

Saopštenje Koalicije za zaštitu prava i položaja prisilnih migranata duž evro-balkanskih izbegličkih ruta

Foto: Beta