Na Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, 3. decembar, procenjuje se da u Srbiji živi preko 700.000 osoba sa invaliditetom. Neki od posebnih izazova sa kojima se ova izuzetno ranjiva grupa susreće jesu nepriznavanje jednakosti pred zakonom; nepovoljan položaj žena i devojčica sa invaliditetom, uključujući izloženost višestrukoj diskriminaciji i rodno zasnovanom nasilju; kao i pravo na rad, u skladu sa preporukama Komiteta UN za prava osoba sa invaliditetom, ali i osnovnim motom Agende 2030 održivog razvoja – da niko ne bude izostavljen.

"Osobe sa invaliditetom imaju ista prava kao i svi ljudi,  i oni treba da uživaju život pun mogućnosti, dostojanstva i ljubavi. Postignuta su značajna poboljšanja kada je u pitanju uvažavanje njihovih potreba kroz primenu zakona i prilagođavanje strategija u nekoliko socijalnih i ekonomskih sektora. I dalje ostaje mnogo toga da se uradi. Tim UN u Srbiji će nastaviti da radi sa kolegama iz Vlade, sa zajednicama i svim ostalim partnerima kako bi se promenila percepcija osoba sa invaliditetom, kako bi se uklonile prepreke i diskriminatorna praksa. Ni jedna žena, muškarac, niti dete ne treba biti izostavljeno zbog svog invaliditeta", smatra Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji.  

Kada je u pitanju trenutna situaciju na tržištu rada u Srbiji, položaj osoba sa invaliditetom poboljšan je tokom tranzicionih godina. Ipak, neke sveobuhvatne prepreke za njihovo bolje uključivanje su još uvek prisutne. Poslodavci još uvek osobe sa invaliditetom uglavnom ne prepoznaju i ne koriste njihove potencijale na adekvatan način. Ponekad poslodavci nemaju dovoljno znanja i kompetencija da zaposle i uspešno rukovode osobama sa invaliditetom, ali češće nisu svesni njihovih kvaliteta kao potencijalnih zaposlenih, dok veliki broj osoba sa mentalnim invaliditetom biva potpuno izostavljen na tržištu rada.

U prilog tome govori i to da je oko 330.000 osoba sa invaliditetom u radnom dobu, a samo pola od toga ekonomski aktivno (zaposleno ili u potrazi za poslom), a svega 9% je zaposleno, prema poslednjim popisnim podacima.

Kako bi se neki od ovih izazova rešili, agencije Tima UN u Srbiji zajedno sa Vladom Republike Srbije, organizacijama osoba sa invaliditetom i civilnim društvom rade na osnaživanju osoba sa invaliditetom, kako bi se dostiglo njihovo potpuno uključivanje u procese donošenja odluka kroz unapređenje strateškog i pravnog okvira, poboljšavanje njihovih uslova na otvorenom tržištu rada, a posebna pažnja se pridaje poboljšanju položaja žena i devojčica sa invaliditetom. U toku je i izrada Nacionalne strategije o pravima osoba sa invaldiitetom 2020-2024 i izmenama i dopunama nekoliko zakonskih tekstova, čije se usvajanje očekuje početkom sledeće godine. Sve ove aktivnosti deo su zajedničkog dvogodišnjeg projekta Autonomija, glas i učešće osoba sa invaliditetom u Srbiji.

Tim UN u Srbiji (UNCT), kojim rukovodi stalna koordinatorka UN, sastoji se od 19 agencija, fondova i programa UN. Tim funkcioniše na osnovu Okvira razvojnog partnerstva za period 2016-2020 između Vlade Republike Srbije i Tima UN. Okvir razvojnog partnerstva je putokaz za stratešku saradnju na daljem unapređivanju dobre uprave i vladavine prava, razvoja socijalnih i ljudskih resursa, privrednom razvoju, rastu i zapošljavanju, zaštiti životne sredine, borbi protiv klimatskih promena i izgradnji otpornih zajednica, kao i integrisanju kulture u celokupni proces održivog razvoja.

Saopštenje UN u Srbiji

Foto:Beta/UNITED NATIONS SERBIA/Piroshki