Komisija protiv rasizma Saveta Evrope (ECRI), u 18. marta objavljenom godišnjem izveštaju za 2020. godinu, uoči Međunarodnog dana borbe protiv rasne diskriminacije, koji se obeležava 21. marta, prepoznala je četiri ključna izazova sa kojima se Evropa suočavala prošle godine. To su: ublažavanje nesrazmernog uticaja COVID-19 pandemije na osetljive grupe, suzbijanje duboko ukorenjenogog rasizma u javnom životu, borba protiv rasizma usmerenog na muslimane i antisemitizma u kontekstu terorizma, kao i bavljenje negativnim reakcijama na zaštitu ljudskih prava LGBTI osoba.

"Mali broj kriza, ako ijedna kriza od Drugog svetskog rata, imala je takav globalni uticaj na Evropu kao što je pandemija COVID-19, koja je zasenila druge trendove 2020. godine, rekla je Maria Daniella Marouda, predsedavajuća ECRI. "Od širenja antisemitskih teorija zavere o poreklu bolesti i targetiranja osoba azijskog porekla na početku pandemije, do zaključavanja i ekonomskog pada koji su najteže pogodili marginalizovane grupe - kriza COVID-19 dovela je do sveukupne regresije ljudskih prava u Evropi".

"Kriza COVID-19 razotkrila je i produbila postojeće strukturne nejednakosti u gotovo svim oblastima života, uključujući pristup obrazovanju, zapošljavanju, stanovanju i zdravstvenoj zaštiti", objasnila je ona.

ECRI tvrdi da se među svim grupama koje je pandemija nesrazmerno snažno pogodila, položaj Roma najviše pogoršao. Oni su često ograničeni na život u prenaseljenim susedstvima sa ograničenim pristupom komunalnim uslugama, gde je fizičko distanciranje i dobru higijenu gotovo nemoguće održati. Mere učenja na daljinu isključile su mnogu romsku decu iz škole zbog nedostatka pristupa internetu/računaru, a gubitak socijalne pomoći koji je bio uslovljen učešćem dece u školovanju kod kuće u nekim zemljama je pogoršao situaciju, primećuje ECRI. Pozdravlja, međutim, pozitivne mere koje su preduzele neke evropske države, poput pružanja usluge besplatne električne energije, vode i pristupa internetu romskim zajednicama tokom zaključavanja.

Migranti i tražioci azila, naročito nedavno pristigli i neredovno prisutni, suočili su se sa posebnim poteškoćama: nisu mogli da koriste usluge osnovne zdravstvene zaštite zbog nedostatka broja socijalnog osiguranja, a sezonski radnici migranti koji žive i rade u lošim sanitarnim uslovima bili su posebno podložni zaražavanju virusom. Pored toga, ekonomski pad izazvan merama zaključavanja i drugim ograničenjima rezultirao je trenutnim gubitkom mnogih neformalnih ili na drugi način nesigurnih poslova među migrantima i drugim grupama.

Mlade LGBTI osobe, posebno one koje su morale da se vrate u LGBTI-fobične porodice, bile su izložene odbacivanju i nasilju; broj poziva namenskim telefonskim linijama i centrima za podršku žrtvama se povećao (u nekim slučajevima utrostručio), posebno tokom policijskog časa.

2020. godinu pođednako je obeležio talas svetskih protesta protiv rasizma. Pokret za rasnu pravdu - Black Lives Matter - razvio se u Sjedinjenim Državama, a ođeknuo je i u Evropi. "Ovi događaji su otkrili u kojoj meri rasno profilisanje i rasističko zlostavljanje policije nastavljaju da utiču na osetljive grupe, pojačavajući u Evropi zabrinutost zbog onoga što se sve više naziva institucionalnim rasizmom", kaže predsedavajuća ECRI. Takav rasizam je prikriven ili otvoren, i nalazi se u politikama, procedurama, operacijama i kulturama javnih i privatnih institucija; nagriza poverenje u društvo i u sprovođenje zakona. Jačanje različitosti u policiji i adekvatna obuka treba da budu srž svake vladine akcije usmerene na rešavanje problema.

Ponovno javljanje terorističkih napada ekstremista na osobe različitih religija bio je još jedan trend u 2020. godini. Brutalno ubistvo nastavnika od strane islamističkog militanta u blizini Pariza i napad u rimokatoličkoj bazilici u Nici u Francuskoj, kao i teroristički napad u samom centru Beča u Austriji izazvali su negodovanje javnosti i pothranili rastuću anksioznost širom Evrope. ECRI je zabrinut da će ova stravična ubistva izazvati dalju netrpeljivost i diskriminaciju muslimana. Antimuslimanski rasizam povlači za sobom rizik suprotstavljanja integraciji i naporima uloženim u inkluziju i može dalje radikalizovati sve veći broj mladih muslimana u Evropi, zaključuje ECRI.

Istovremeno, kao i prethodnih godina, Jevreji u Evropi nastavljaju da se suočavaju sa antisemitskom mržnjom i nasiljem, sa posebnim pretnjama koje dolaze od neonacista i islamista, dok je policijski odgovor nedovoljan. Jevrejska verska mesta, poput sinagoga i groblja, i dalje su glavna meta vandalizma. Kritika izraelske vladine politike i dalje se koristi za podsticanje mržnje prema svim Jevrejima. "Jevrejske zajednice i institucije ne smeju biti meta protivljenja akcijama izraelske vlade", podvlači ECRI.

Komisija Saveta Evrope takođe je zabrinuta zbog činjenice da se klima protivljenja ljudskim pravima LGBTI osoba pojavila u određenim evropskim zemljama 2020. godine, povezana sa populističkom homofobičnom i transfobičnom retorikom i takozvanim anti-rodnim pokretom. Usvojeno je novo restriktivno zakonodavstvo, reakcija protiv prava LGBTI osoba manifestovala se na političkom nivou i dogodili su se napadi mržnje. Uprkos ovome, ECRI je primetio određeni napredak: nekoliko zemalja je zabranilo kozmetičke operacije na interseksualnoj deci bez prethodnog pristanka, LGBTI osobe imenovane su na visoke političke funkcije, a u nekim državama uveden je zakon o istopolnom partnerstvu i brakovima.

Saopštenje i foto Saveta Evrope