O borbi protiv dezinformacija, širenju lažnih vesti na društvenim mrežama i pouzdanosti izveštavanja putem blogova uživo, za EURACTIV govori profesor na Odeljenju za medije, komunikacije i vizuelne umetnosti na Univerzitetu Pejs u Njujorku Mirjana Pantić.

  • Koje su teme najčešća meta kampanja dezinformisanja u SAD i da li se one razlikuju od ostatka sveta?

I dalje je kovid-19 glavna tema u medijima u SAD kao i ostatku sveta zbog svoje složenosti i još mnogo nepoznanica podložna dezinformisanju. Ali sve iako izostavimo kovid-19, zasigurno je da su nedavni predsednički izbori u SAD ti koji su se našli drugi na listi kampanje deiznformisanja, a to govori da su ključne velike teme najpogodnije da se oko njih šire lažne vesti.

https://www.euractivdev.com/images/stories/videos/flv/82901.flv

Ono što je dobro da se ovde sve više akcenat stavlja na proveru tačnosti informacija, tako da se lažnim vestima relativno brzo stane na put. U medijskm kućama danas postoje zaposleni kojima je upravo posao da utvrđuju da li su informacije tačne, a osim toga tu je sve veći broj sajtova kojima je primarni fokus da odvoje tačne od lažnih informacija.

Međutim ono što jeste problem je da ljudi tragaju za informacijama koje samo potvrđuju njihove ukorenjene stavove tako da oni odbacuju istinu čak iako im se ta istina jasno predoči. Vi njih ne možete ubediti u tačnost informacija koje ste dokazali ako nisu u skladu sa njihovim stavovima.

  • Da li vodeći mediji, u nastojanju da prate brzinu širenja informacija putem društvenih mreža, izveštavanjem putem blogova uživo žrtvuju tačnost i pouzdanost informacija zarad više "klikova"?

Stvari su tu malo komplikovane. Blogovi uživo su format izveštavanja 21. veka. Jako je bitno da taj format negujemo i unapređujemo jer nam on donosi informaciju  u momentu u kojem se događaji odigravaju. To je veoma kompleksno a veoma je i važno kad je reč o velikim događajima kao što su vremenske nepogode ili teroristički napadi. Samim tim što izveštavate odmah gde se dogodio teroristički napad vi upućujete ljude da ostanu u svojim domovima, da izbegavaju tu lokaciju, da jednostavno prate dalji tok događaja dok se situacija ne razreši.

Drugo, priroda formata je demokratična zato što se dozvoljava da se u njemu nađe velika količina informacija sa različitih strana. Naravno, brzina kojom se te informacije proizvode u blogovima uživo stvara prostor za greške.

Jedno moguće rešenje za taj problem i najbolje rešenje jeste da se mediji prvenstveno oslanjaju na informacije iz relevantnih izvora. Međutim, ono što se dešava u praksi je malo komplikovanije. Ne dešava se nužno da mediji dobiju zvanične podatke, posebno kad je reč o osetljivim temama i događajima koji se upravo odigravaju, zato se dešava da oni naprave grešku kad kreiraju blogove uživo.

Međuitm, kad je reč o vodećim medijima kao što je britanski Gardijan oni to rešavaju tako što označe pogrešnu informaciju i izvine se čitaocima. Kredibilni mediji greške svode na minimum i kad ih naprave transparentno na njih ukažu što je jako važno za izgradnju poverenja između njih i publike.

  • Ukidanje naloga Donalda Trampa na Tviteru izazvalo je lavinu različitih reakcija, ali to nije prvi nalog koji su Tviter ili Fejsbuk izbrisali zbog širenja dezinformacija. Koliko je ta taktika tehnoloških giganata efikasno sredstvo u borbi protiv dezinformacija i da li njeni rezultati mogu opravdati eventualno uskraćivanje prava na slobodu govora?

Tviter i Fejsbuk su privatne kompanije i kao takve one ne podležu prvom amandmanu američkog Ustava koji garantuje slobodu govora, drugim rečima dok američki Kongres ne može da ograniči slobodu govora jer mu to prvi amandman ne dozvoljava privatne kompanije mogu da uređuju pravila igre u svom dvorištu.

https://www.euractivdev.com/images/stories/videos/flv/82902.flv

Širenje dezinformacije jeste dobilo na nekoj vrsti značaja sa širenjem društvenih mreža i zato na njima jeste odgovornost da to spreče. Tviter, na primer, uvodi opciju označavanja informacija koje su lažne i to jeste dobar potez ali videćemo kako će izgledati u praksi.

Ono što se društvenim mrežama spočitava jeste da su pristrasne kad je reč o tome koje naloge gase a koje ostavljaju iako su problematični. Međutim, važno je da se lažne vesti kojih je sve više svedu na minimum pošto ne mogu potpuno da nestanu.

Ekstremisti i teoretičari zavere će naći druge platforme preko kojih će širiti svoju ideologiju, ali vodeće društvene mreže imaju daleko veći značaj od tih nezavisnih platformi zato što preko njih teroristi recimo dolaze do ljudi koji nisu dovoljno informisani ili su neodlučni tako što im serviraju informacije bez ikakvog uporišta u stvarnosti.

Kad je reč o širenju takvih vesti važno je naglasiti da to ne doprinosi ni demokratiji ni slobodi govora jer preduslov za kvalitetnu debatu jeste razmena informacija koje su potkovane činjenicama a ne lažnim vestima.

Izvor: EURACTIV.rs