Pola Tide (Paula Thiede), v.d. šefa Misije OEBS u Srbiji


Kazne za klevetu, nakon njene dekriminalizacije, trebalo bi da budu proporcionalne prihodima medijske organizacije kako se ne bi gušili mediji i medijske slobode. Očekujemo da krajnji cilj vlasti bude povlačenje države iz vlasništa u medijima, kao i da se obezbedi transparentnost vlasništva. Kako će se doći do tog cilja i u kom vremenskom periodu svrha je razgovora o zakonima i primeni Medijske strategije. Tekući proces izrade zakona trebalo bi da pomogne Srbiji da prevaziđe prepreke sa kojima se suočavaju mediji, pod uslovom da je u skladu sa ciljevima iz Medijske strategije. U tom procesu treba da učestvuju svi relevatni akteri i javnost kako bi reforma bila kvalitetna. Cilj revizije Strategije nije ponovna izrada već primena tog dokumenta. Od ključnog je značaja da se novinarima omogući da rade svoj posao u bezbednom okruženju.

 

Razgovarala Maja Poznatov

 

Kako ocenjujete stanje u oblasti medija i koje su najveće prepreke za razvoj nezavisnih, slobodnih i profesionalnih medija?

 

Širom sveta, mediji se danas suočavaju sa mnogim izazovima, nastalim usled ekonomske krize. Ni u Srbiji nije drugačije. Ovdašnje medijsko tržište je poremećeno zbog vlasništva države nad medijima, netransparentnog finansiranja iz budžeta, kontrole prihoda od reklamiranja, zakasnele i manjkave primene medijskih zakona koji su ranije usvojeni, i kontradiktornih odredbi. Sve to vraća Srbiju unazad i unazađuje prilike za nezavisnost i slobodu medija.

 

Proces izrade zakona je u toku. Pod uslovom da je u skladu sa (Medijskom) strategijom, i da ide u pravcu transparentnosti vlasništva, povlačenja države iz medija i drugog, treba da, kako bude napredovao, pomogne Srbiji da prevaziđe prepreke sa kojima se suočavaju mediji.

 

Još nešto je od ključnog značaja, a to je predstavnica OEBS-a za slobodu medija, Dunja Mijatović, ovde u septembru vrlo jasno stavila do znanja, da novinari moraju biti bezbedni. Moramo stvoriti bezbedno okruženje za novinare, kako bi mogli da se slobodno bave svojom profesijom.

 

Pomenuli ste izradu zakona u oblasti medija. Da li smatrate da javnost i predstavnici medija treba da više budu uključeni u njihovu pripremu?

 

OEBS čvrsto veruje da reformski proces mora da bude transparentan kada je reč o bilo kojoj reformi - medijskoj, pravosudnoj ili reformi policije. Ako nije tako, reforma neće biti kvalitetna. Zato mi apsolutno verujemo da medijska reforma, kao i druge, treba da uključuje sve relevantne aktere - medijske stručnjake, predstavnike javnosti, ogranizacije civilnog društva.

 

U zavisnosti od reforme postoje različite interesne grupe. One moraju da budu uključene, ali i javni interes takođe mora biti zastupljen. To se može ostvariti kroz otvorene debate u kojima građani mogu da istupe, ili kroz rad organizacija civilnog društva, ili udruženja novinara koja zastupaju profesionalne probleme novinara, ali na određen način i javni interes, jer cilj medija treba da bude informisanje javnosti i omogućavanje pluralističke rasprave.

 

Šta, prema vašim saznanjima, vlasti podrazumevaju pod redefinisanjem Medijske strategije?

 

Prema mom shvatanju, oni revidiraju Strategiju s aspekta njene primene. Ministar (kulture i informisanja Bratislav) Pektović je veoma jasno istakao da njegov cilj nije da se Strategija preradi ili znatno izmeni već da se to čini radi primene. Nije reč o ponovnoj izradi već o primeni.

 

Država se po svemu sudeći neće u skorije vreme povući iz vlasništva u medijima. Kako ovakva situacija utiče na medijsku scenu i šta bi trebalo da bude učinjeno u međuvremenu da bi se obezbedila jednaki uslovi za sve na tržištu?

 

Medijska strategija poziva na povlačenje države iz vlasništva u medijima, kao i na transparentnost finasiranja, transparentnost javnog finansiranja i stvaranje ravnopravnih uslova na medijskom tržištu.

 

Očekujemo da krajnji cilj vlasti bude povlačenje države iz vlasništva nad medijima. Transparentnost vlasništva je, takođe, ključna.

 

Kako će se doći dotle, u kom vremenskom periodu, to je svrha razgovora o zakonima i o primeni, ali je to sigurno nešto na šta se poziva u Strategiji i mi ćemo nastaviti da pozivamo i ohrabrujemo vlasti da nastave sa naporima da se povuku iz vlasništva nad medijima.

 

Kako ocenjujete sprovođenje zakona kada je reč o slobodi izražavanja i slobodi medija? Koji su zakonski nedostaci koje treba otkloniti u tom smislu?

 

Primena propisa o slobodi informisanja je presudna da se osigura učešće u demokratiji. Srbiju,  kao članicu Saveta Evrope, obavezuju nacionalni zakoni ali i odluke Evropskog suda za ljudska prava. Organizovali smo zajedno sa Pravosudnom akademijom obuke i konsultacije o slobodi informisanja prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. Učestvovale su i sudije iz Evropskog suda za ljudska prava kako bi pomogle da se uspostavi zakonski okvir za slobodu informisanja.

 

OEBS podržava dekriminalizaciju klevete kao krivičnog dela u svim svojim državama članicama i voleli bismo da se to desi i ovde u Srbiji. Ako postoji mogućnost da novinar bude krivično gonjen, to vodi autocenzuri i u suprotnosti  je sa slobodom informisanja. Kada se to na kraju bude desilo, kada kleveta bude dekriminalizovana, ona postaje predmet građanskih parnica. U tom slučaju želeli bismo da ohrabrimo da kazne budu proporcionalne prihodima medijske organizacije kako se ne bi ugušili mediji i sloboda medija.

 

Kako OEBS može da pomogne u prevazilaženju prepreka u razvoju medijske oblasti?

 

Sarađujemo u oblasti medijske reforme sa srpskim vlastima, medijima i javnošću od početaka 2001. godine. To činimo sa našim partnerima u Delegaciji EU, Savetu Evrope, USAID-u, drugim ambasadama i zemljama koje daju doprinos tome.

 

Konačno, srpske vlasti i narod treba da utvrde koji je najbolji put za Srbiju da dobije slobodne i nezavisne medije, da bi imala pluralističku, aktivnu demokratiju. Demokratija podrazumeva aktivno učešće građana, a preko medija građani treba da dobiju objektivne i jasne informacije da bi aktivno učestvovali. To je pozitivan krug a ne negativan, u njemu mediji osnažuju javnost, javnost vlast, a  vlast medije, ne u smislu kontrole već razvoja aktivne, dinamične, demokratske zemlje.

 

Srpske vlasti, građani i mediji u tome treba da predvode. OEBS je ovde da pomogne i asistira u tom procesu - da ohrabri, savetuje i pomogone primerima najboljih praksi, kao i u izradi nacrta. Naša uloga nije da diktiramo, da kažemo “ovako to morate da uradite”. Naša uloga je da pomognemo u ostvarivanju onoga što Srbija smatra najboljim modelom za sebe.

 

Kako ocenjujete proces reformi u Srbiji i koji su najveći izazovi na tom planu?

 

Reforme koje je Srbija sprovela proteklih godina su sveobuhvatno gledano vrlo impresivne i donele su dobre rezultate. Nedostataka, naravno ima u nekim oblastima, kao i odlaganja. Ali, sve u svemu, Srbija je ostvarila dobar napredak. Dokaz za to smo videli kada je EU dodelila status kandidata Srbiji i mislim da je uz nastavak napora i daljim opedeljenjem za reformski proces, moguće očekivati i određivanje datuma pregovora (o članstvu) u ne tako dalekoj budućnosti.

 

Potrebno je još dosta rada u borbi protiv korupcije. Uspeh u tome omogućiće uspeh i u drugim u oblastima u kojima postoje izazovi - ekonomiji, investicijama. Da biste privukli strane investicije i omogućili ekonomski razvoj, morate da suzbijete korupciju ili bar da je svedete na minimum. Sve zemlje imaju probleme sa korupcijom. To je veoma važan prioritet. Vidimo da i srpska vlada to prepoznaje.

 

Dijalog sa Prištinom dobro se odvija. Ova vlada je preduzela hrabre korake da bi se krenulo napred, i važno je da se dijalog nastavi, zajedno sa sprovođenjem ranije postignutih dogovora, kako su nas uverile srpske vlasti. Pored toga, Srbija se nalazi u ključnom geostrateškom regionu i treba da očuva odnose sa celim regionom. To su dve strane medalje.  Dijalog sa Prištinom je vrlo značajan, ali očuvanje i unapređenje odnosa Srbije sa drugim partnerima u regionu je takođe važno.

 

Šta je sa pravosudnom reformom o kojoj se dosta govorilo?

 

Pravosudna reforma je i dalje prioritet. To je ponovo prioritet i ove vlade. Misija je vrlo aktivno radila sa skoro svih sedam radnih grupa koje je Ministarstvo pravde ustanovnilo za primenu pravosudne reforme. Mi smo vrlo zadovoljni procesom do sada. Ostaje još par koraka pre nego što se zakoni uvedu. Među njima su Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakon o sudijama i Zakon o javnim tužilaštvima, na primer. Oni su sada u Ministarstvu i ostaje da se sačeka ishod. Razgovori su bili otvoreni a proces dosta transparentan.

 

Koji će biti vaši prioriteti u narednom periodu?

 

Kao što smo rekli, podrška tekućim naporima u sprovođenju Medijske strategije. Ta strategija postoji, potrebni su zakoni da bi se ona primenila. Sarađujemo sa Ministarstvom kulture i radnim grupama Ministarstva u tom procesu.

 

Zatim, podrška procesu reforme pravosuđa, podrška primeni Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. Definitivno ćemo nastaviti saradnju sa Ministarstvom unutrašnjih poslova kojem pomažemo u oblastima poput rada policije u zajednici.

 

Ljudska i manjinska prava su oblasti na koje moramo sve više i više usmeravati pažnju. Mi ćemo nastaviti da promovišemo jačanje stabilnosti na jugu i jugozapadu Srbije.

 

Foto: Misija OEBS u Srbiji