Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije

 

Prelazak na projektno finansiranje i dovršetak privatizacije medija je dugotrajan proces i za suštinske promene u medijskoj oblasti biće potrebno vreme, s obzirom na velike "devijacije u sistemu". Kada je reč o sprovođenju medijskih reformi NUNS je u kontaktu sa Ministarstvom kulture i informisanja, ali je za sada potpuno izostala saradnja sa drugim ministarstvima čija je uloga veoma važna na tom planu. Politička volja je preduslov za garantovanje i poštovanje slobode izražavanja i nezavisnost medija, jer odgovarajući zakoni mogu formalno postojati ali ne nužno i primenjivati i poštovati.

 

Razgovarala Maja Poznatov

 

U kojoj meri proces pristupanja EU može da utiče na poboljšanje situacije u medijima u Srbiji? Da li i na koji način planirate da iskoristite pristupne pregovore za uticaj na donošenje ili primenu medijskih propisa u Srbiji?

 

Pristupni pregovori će biti velika prilika da se uskladi, pre svega, srpsko zakondavstvo sa evropskim standardima. Kao što je poznato, temeljna pitanja biće obrađivana kroz poglavlje 10 - Informaciono društvo i mediji. Pristupni pregovori oko ovog poglavlja u Hrvatskoj, recimo, trajali su godinu i po dana. Procesom harmonizacije bili si obuhvaćeni, između ostalog, Zakon o hrvatskoj (javnoj) radioteleviziji, Zakon o elektronskim medijima i Zakon o medijima. Primera radi, u pregovorima o usklađivanju Zakona o medijima u Hrvatskoj posebno su se po tačkama razmatrali status izdavača, sloboda osnivanja, transparentnost vlasništva, programska osnova, medijska načela i obaveze, pravila struke i etike, pluralizam i raznovrsnost medija...

 

To je sve ono što i nas, sasvim sigurno, očekuje. Prema tome, proces pristupanja EU svakako će biti od velike važnosti za medijsku scenu u Srbiji. To jeste velika šansa, a NUNS će je koristiti u meri u kojoj bude uključen u pregovore. Mi ćemo insistirati da medijska zajednica ima preovlađujuće mesto u pregovaračkom timu ali teško je predvideti šta će se u stvarnosti dešavati. Ipak, ja sam optimista jer postoje čvrsti evropski standardi u ovoj oblasti, i Srbija, ukoliko želi da korača evropskim putem, moraće da usklađuje ne samo zakonodavni okvir već i neposrednu praksu kada su u pitanju mediji.

 

Sloboda izražavanja i nezavisnost medija spadaju u osnovne evropske vrednosti, čije poštovanje se očekuje i od Srbije. Koji su preduslovi da bi se ove vrednosti garantovale u Srbiji?

 

Politička volja, pre svega, i spremnost da se prihvati činjenica da su sloboda izražavanja i nezavisnost medija neizostavan deo vrednosnog sistema evropske porodice i jedna od ključnih tački demokratskog procesa. Mi i sada nemamo loše zakonodavstvo ali nam je stvarnost u medijskoj sferi u dubokom neskladu sa legislativom.

 

Kakvu ulogu u ovoj oblasti ima politička volja primer je i Mađarska, inače članica EU, koja baš ne može da se pohvali visokim dometima u oblasti slobode izražavanja i medijskih sloboda. Mora da postoji jasno opredljenje političkog establišmenta jer EU nema čarobni štapić. Pregovorima se postavlja okvir, koji ćemo sadržajem, u najvećoj meri, morati samo da popunjavamo.

 

Koje su po vama očekivane posledice prelaska na projektno finansiranje medija i privatizacije preostalih medija u državnom vlasništvu? Da li sa vlastima razmenjujete informacije o tom procesu? Da li mislite da će te izmene biti sprovedene na vreme? Kako treba sprovesti ove reforme da se ne bi pojavili novi problemi, poput drugačijih vidova pritisaka na medije?

 

Mislim da treba biti realan, i što pre shvatimo da se radi o dugotrajnom procesu, biće bolje za sve nas. Sloboda medija i sloboda izražavanja se ne mogu uvesti ukazom. Prelazak na projektno finansiranje i dovršetak privatizacije jesu samo faza u stvaranju jednog povoljnijeg medijskog ambijenta u kome neće biti, kao do sada, privilegovanih i politički kontrolisanih medija. Devijacije u sistemu su tolike da mislim da ćemo sledeću godinu sigurno (posvetiti tome), a verovatno će nam biti potrebno još vremena, kako bismo suštinski primenili odnose u medijskoj sferi.

 

Sa vlastima imamo komunikaciju, pre svega sa Ministarstvom kulture i informisanja, ali za sada je potpuno izostala saradnja sa Ministarstvom privrede, Ministarstvom finansija, Ministarstvom za trgovinu,turizam i telekomunikacije i Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave.

 

Njihova uloga u primeni medijskih zakona, privatizaciji i prelasku na projektno finansiranje je u ovoj fazi veoma važna i, čini mi se, da će upravo od njihovog angažmana umnogome zavisiti da li će ove promene biti sprovedene na vreme i da li će implementacija novog medijskog zakonodavstva biti samo formalna ili će suštinski medijska scena biti promenjena tako da onemogući drugačije vidove pritiska na medije.

 

Foto: Medija centar Beograd