Bivša austrijska političarka traži cenzuru uvredljivih objava o njoj na društvenim mrežama širom sveta. Eva Glavišnig, nekadašnja šefica Zelene stranke je već uspela da sudski primora Fejsbuk da ukloni postove koje sadrže uvrede na njen račun, a sada želi da ta mreža isto uradi sa sličnim objavama na globalnoj platformi. Austrijsko pravosuđe je žalbu prosledilo Evropskom sudu pravde, što tamošnjim sudijama daje mogućnost da jasno kažu da nijedna zemlja članica ne može odlučivati šta ostatak sveta čita onlajn.

 

Različite zemlje imaju i različita pravila kad je reč o slobodi govora, što znači da nacionalnim sudovima ne bi smelo dozvoliti da cenzurišu društvene mreže izvan svojih granica.

 

Slučaj se odnosi na objave u kojima su Glavišnigovu nazivali "korumpiranim probisvetom" i "Folksfereterin", što je nacistička uvreda koja znači "izdajnik svog roda".

 

Decembra 2016, austijski sud je naredio Fejsbuku da ukloni objave i sve doslovne kopije, a u maju 2017, apelacioni sud je doneo presudu da Fejsbuk mora da primeni nalog na globalnom nivou. Glavišnigova je drugom žalbom tražila da Fejsbuk bude primoran da pronađe i ukloni i slične postove.

 

Austrijski Vrhovni sud je u januaru njen slučaj prosledio Evropskom sudu pravde (ECJ), jer zakoni u zemljama članicama EU zabranjuju nametanje kompanijama opštih obaveza o filtriranju informacija na osnovu nelegalnog sadržaja.

 

Komentari o Glavišnigovoj su zaista vulgarni, ali sasvim legalni po zakonima mnogih drugih zemalja koje imaju različite standarde o slobodi izražavanja i drugačije metode borbe protiv klevete i govora mržnje.

 

Podrivanje suvereniteta

 

Kompanije moraju da poštuju lokalne zakone tamo gde rade, ali ne do nivoa kojim podrivaju suverenitet drugih zemalja. Razumno rešenje u ovom slučaju bi bilo da se uvredljivi postovi blokiraju u Austriji a dozvole drugde. Austrijski sudovi ne bi trebalo da diktiraju šta će korisnici van granica te zemlje deliti na Fejsbuku.

 

Ukoliko Evropski sud pravde potvrdi odluku iz maja 2017, napraviće presedan koji druge zemlje mogu da koriste kad žele da kontrolišu šta ljudi mogu da čitaju onlajn. Pakistan je, na primer, tražio da Fejsbuk ukloni ono što je tamošnja vlada nazivala "blastfemijom", iliti preispitivanjem religiozne ortodoksnosti, za šta se u toj zemlji dobija smrtna kazna. Pakistanu ne bi mnogo trebalo da naredi Fejsbuku da ukloni sve nedovoljno pobožne sadržaje širom sveta, uključujući i one u Evropi.

 

U Turskoj, predsednik (Redžep Taip Erdogan) agresivno zahteva pravni postupak protiv njegovih kritičara u Nemačkoj i Španiji. Čak i u Mađarskoj, koja je članica EU, vlada je uvela drastične ustavne i pravne izmene kako bi kontrolisala medije i suzbila kritiku. Ako EU dozvoli Austriji da ograniči slobodu govora van svojih granica, zašto ne pustiti i mešanje u druga prava Evropljana?

 

Nespojivo sa globalnim internetom

 

Drugi razlog koji ovaj slučaj čini problematičnim je što Glavišnigova hoće da natera Fejsbuk da ukloni sve što je slično originalnim objavama, što bi kompaniju primoralo da uklanja previše postova. Fejsbukov algoritam može da identifikuje slične objave, ali to nije pouzdano oruđe jer ili propusti nešto ili ukloni previše, tako da moderatori moraju da kontrolišu granične slučajeve. Kad god postoji sumnja da li je post neprihvatljivo sličan, mogućnost poblema sa zakonom će terati Fejsbuk da ga radije ukloni nego ostavi.

 

Slučaj Glavišnigove nije prvi u kojem neki sud u Evropi pokušava da cenzuriše ono što svet može da čita na internetu. Francuske sudije su naredile Guglu da spreči korisnike po svetu da pristupaju starim tekstovima o francuskim državljanima, zbog "prava na zaborav" koje postoji u EU.

 

Takvi zahtevi su nekomaptibilni sa globalnim internetom, je svaka zemlja generalno može da odredi svoja pravila, ali nema pavo da se meša u to šta ljudi drugde čitaju. Evropski sud pravde bi to trebalo jasno da kaže kad bude odlučivao u slučau Glavišnigove.

 

Izvor: EUObserver.com

Foto: Beta/AP