Internetski giganti, među kojima i Gugl (Google), Fejsbuk (Facebook), Tviter (Twitter) i Mozila (Mozilla) predstavili su Evropskoj komisiji planove kako nameravaju da sprovedu predloženi kodeks protiv lažnih vesti. Evropska komesarka za digitalno društvo i ekonomiju Marija Gabrijel rekla je da su se te kompanije obavezale na niz aktivnosti kako bi suzbile širenje dezinformacija na svojim internetskim platformama, i da će jasno predočiti kako to nameravaju da postignu.



Evropska komisija pozvala je onlajn kompanije da se zajedno suprotstave opasnosti koju predstavljaju lažne vesti, a jedan od razloga su i predstojeći izbori za Evropski parlament 2019. godine.

 

"To je prvi put da je industrija dobrovoljno pristala da realizuje jedan broj samoregulirajućih mera", rekla je 16. oktobra Marija Gabrijel.

 

Komisija je svoje planove prvi put predstavila u aprilu, a oni se pre svega oslanjaju na pet elemenata.

 

To su obaveza da se onemoguće marketinški prihodi kompanija koje šire dezinformacije, suzbiju lažni nalozi i onlajn botovi, politički marketing učini trasparentnijim, olakša postupak za korisnike da prijave eventualne lažne vesti i stvore bolji okviri za kontrolu plasiranja lažnih vesti.

 

Marija Gabrijel je ranije rekla da bi te mere trebalo da doprinesu brzom i vidljivom smanjenju količine onlajn dezinformacija i da će komisija, u tom cilju, posebnu pažnju posvetiti njhovom efikasnom sprovođenju.

 

Evropska komisija je izrazila nadu da će kodeks doprineti i transparentnoj, fer i verodostojnoj onlajn kampanji za izbore za Evropski parlament, na proleće 2019. godine, uz istovremeno poštovaje fundamentalnih evropskih načela slobode izražavanja, slobode medija i pluralizma.

 

I pored poteza internetskih kompanija, planovi komisije našli su se na meti kritike, a glavna primedba je da predviđene mere nisu primeren odogovor na opasnost koju predstavljaju lažne vesti.

 

Jedan portparol grupe "Istražni odbor za dezinformacije", koju čine predstavnici medija, civilnog društva, istraživačke grupe i naučnici, izjavio je 16. oktobra da ta grupa veruje "da ne postoji jedinstven pristup, da nema jasnih i smislenih obaveza, i da takozvani zajednički interesi i ciljevi nisu stvarno merjlivi".

 

Portparol je rekao da je grupa koju predstavlja svesna opasnosti dezinformacija i da se sada čekaju rezultati prvog izveštaja o efikasnosti kodeksa ponašanja, koji bi trebalo da se pojavi u decembru.

 

Generalni direktor Evropske radio-difuzne unije (EBU) Noel Kuran (Curran) saopštio je da "onlajn platforme i društvene mreže snose veliku odgovornost za sadržaje koje distribuiraju i da moraju odlučno da deluju protiv svih vrsta lažnih vesti i dezinformacija".

 

Kuran je pozvao Evropsku komisiju "da prepozna razmere pretnje i da tu temu shvati ozbiljno".

 

Direktor EBU je skrenuo pažnju i na nejasan način kako "trenutno algoritmi kontrolišu sadržaj koji se nudi javnosti" i ocenio da je posebno u toj oblasti potrebna veća transparentnost.

 

Komesarka Gabrijel je, na pitanje Euractiva da li komisija razmatra mogućnost da, ukoliko decembarski izveštaj ne bude zadovojavajući, kodeks postane strožiji i preraste u obavezujući mehanizam, rekla da je potrebno videti izveštaj o efikasnosti kodeksa i da ne treba prejudicirati stvari, već ići korak po korak, a da će svaki predlog biti učinjen na evropskom nivou.

 

Evropski komesar za bezbednost Julian King ocenio je da kodeks ponašanja predstavlja dobar start, ali da predlozi treba da napreduju "puno dalje, puno brže" kako bi odgovorili izazovu lažnih vesti.

 

Predsednik i osnivač mreže aktivista Avaaz Riken Patel (Ricken) takođe je najoštrije osudio dalekosežne negativne posledice lažnih vesti na društvo.

 

"Dezinformacije za metu imaju imuni sistem demokratije", rekao je Patel za Euroactiv.

 

Patel je upozorio da su društvene mreže pretvorene u oružje koje koristi čitav niz aktera i da lažne vesti prete samim temeljima civilizacije.

 

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Pixabay.com