Koalicija novinarskih i medijskih udruženja uputila je 22. oktobra Koordinacionoj grupi Vlade Srbije za saradnju sa medijima vremenski oročene zahteve za poboljšanje medijske scene i ponovila da će obustaviti saradnju sa vladom ukoliko ti zahtevi ne budu ispunjeni. Ranije je koalicija saopštila i da je u pismu međunarodnim organizacijama i institucijama upozorila na dramatično loše stanje u medijima.

 

Koalicija je u saopštenju podsetila da su novinarska i medijska udruženja, okupljena u Tim za dijalog, 16. avgusta Koordinacionoj grupi uputila 13 zahteva, a da su, prema dogovoru sa prethodnog sastanka, te zahteve sada dodatno specifikovala i vremenski oročila.

 

Istakli su da će na osnovu toga da li će i u kojoj meri zahtevi biti ispunjeni, odlučiti da li uopšte ima smisla nastaviti nastaviti dijalog sa vlastima i učestvovati u Radnoj grupi za izradu Medijske strategije.

 

Udruženja su zatražila i da se što pre održi novi sastanak Tima za dijalog i Koordinacione grupe, jer kako su naveli, vesti koje pristižu sa medijske scene nikako nisu dobre i zahtevaju veći angažman ove pregovaračke platforme.

 

Dodaje se da bi na sledeći sastanak, prema prethodnom dogovoru, trebalo da budu pozvani i predstavnici međunarodnih organizacija i institucija, kao i predstavnici Komisije za kontrolu državne pomoći i Saveta za borbu protiv korupcije.

 

Novinarska i medijska udruženja su zahtevala da sastanku prisustvuje i predstavnik Južnih vesti, koji će prisutne upoznati sa činjenicama u vezi sa poreskom kontrolom ovog medija, koja je sa pravom izazvala buru u javnosti i tumačena kao pritisak na medijske slobode.

 

Udruženja su u dopisu upozorila Koordinacionu grupu da se na medijskoj sceni situacija iz dana u dan pogoršava, a posebno su apostrofirala napade predstavnika vlasti na medije.

 

"U tom smislu, prvi zahtev udruženja je da predstavnici vlast prestanu da prozivaju, vređaju, omalovažavaju i diskriminišu medije, ugrožavajući njihovu bezbednost. Rok za ispunjenje ovog zahteva je odmah", ističe se u saopštenju.

 

U ostalim zahtevima, čija realizacija je vremenski oročena do kraja godine, udruženja su zahtevala da Koordinaciono telo pismeno odgovori na prethodnih 13 zahteva, kao i da se usvoje, u skladu sa njihovim preporukama, novi pravilnik o sufinansiranju javnog interesa u sferi javnog informisanja, uputstvo za bliže definisanje novčanih davanja koja javni sektor dodeljuje medijima, kao i uputstvo o tome koji podaci moraju da budu javno dostupni u Registru medija.

 

Pored toga, traženo je da se lokalne samouprave posebnim dopisom podsete na obavezu dostavljanja podataka Registratoru, kao i da se razreši ko je nadležan za sprovođenje Zakona o javnom informisanju i medijima na lokalnom nivou.

 

Udruženja su tražila i da nadležni organ uputi dopis - koji će biti urađen u saradnji sa novinarskim i medijskim udruženjima - lokalnim samoupravama u kojem će ih pozvati na poštovanje zakonskih odredaba i napuštanje dosadašnje katastrofalne prakse konkursnog sufinansiranja medijskih sadržaja.

 

Na kraju, udruženja su zahtevala su da državni organi postupe po rešenjima Poverenika za informacije od javnog značaja i novinarima dostave podatke koje su zahtevali po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

 

Saopštenje su potpisali Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Poslovno udruženje Lokal pres, Asocijacija onlajn medija.

 

Poruka međunarodnim institucijama i organizacijama: Stanje u medijima dramatično

 

Koalicija novinarskih i medijskih udruženja Srbije saopštila je da je u pismu međunarodnim organizacijama i institucijama upozorila da je stanje u medijima dramtično loše, a da cilj vlasti nije da stanje poboljša, već da ga međunarodnoj zajednici prikaže drugačijim nego što ono jeste.

 

"Unapred upozoravamo na mogućnost da vlast u Srbiji želi da proces izrade Medijske strategije prikaže kao ogroman korak napred i da će njime želeti da u senku baci sve druge probleme na medijskoj sceni", navodi se u saopštenju od 20. oktobra.

 

U pismu koje su potpisali Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Asocijacija onlajn medija i Lokal pres navodi se da čak i kada bi Medijska strategija bila kvalitetna tek posle usvajanja započeće proces izmene zakona ili izrada novih zakona.

 

"Plašimo se da veliki broj profesionalnih medija u Srbiji neće ni dočekati nove zakone, pogotovo oni koji su izloženi snažnim i svakovrsnim političkim i ekonomskim pritiscima", navodi se u saopštenju i napominje da je od usvajanja prethodne strategije do novih zakona prošlo tri godine.

 

Oni napominju da su i pored "dramatično loše situacije u medijima" uvek spremni za dijalog i saradnju sa predstavnicima vlasti ukoliko to vodi ka rešavanju problema i da su Koordinacionom telu Vlade dostavili 13 zahteva i da će razmotriti dalje učešće u Radnoj grupi za Medijsku strategiju ako ne budu ispunjeni u datom roku.

 

Od 2016. godine u bazi Nezavisnog udruženja novinara Srbije zabeleženo je 72 slučaja prozivanja, vređanja, omalovažavanja i diskriminacije novinara, medija, novinarskih i medijskih udruženja od strane političara i nosilaca javnih funkcija.

 

Kao primere navode izjavu poslanika Srpske napredne stranke Aleksandra Martinovića koji je predsednika NDNV Nedima Sejdinovića sa skupštinske govornice proglasio neprijateljem Srbije zbog iznošenja kritičkog stava o vlasti u Srbiji.

 

"Pre nekoliko dana funkcioner BIA Marko Parezanović izneo je tvrdnju da su 'najveća pretnja Srbiji strani agenti koji deluju u medijima, nevladinim organizacijama i opozicionim strankama', a da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tu tvrdnju potvrdio", navodi se u saopštenju.

 

Oni su upozorili da je poslednji slučaj takvog pritiska na medije zabeležen 19. oktobra kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić "po imenu prozvao, vređao i omalovažavao prvo novinarku javnog servisa, a potom i novinara TV N1 koji ga je zamolio da ne vrši pritiske na kolege sa javnog servisa".

 

Medijska udruženja navela su i da vlast u Srbiji zloupotrebljava razne inspekcijske službe za pritisak na medije, a kao primer naveli su novine Vranjske i portal Južne vesti.

 

"Predstavnici vlasti u Srbiji često tuže medije i novinare, a sudske odluke nisu usklađene sa zakonima Srbije i praksom Evropskog suda za ljudska prava, koji predviđaju da su javni funkcioneri dužni da trpe iznošenje kritičkog mišljenja", navode medijska udruženja.

 

Kako su naveli, u tabloidnim štampanim medijima "dramatično se povećava nivo kršenja Kodeksa novinara Srbije", što potvrđuju izveštaji Saveta za štampu, a da je važno je napomenuti da su upravo ti mediji najbliži vlasti i velikim delom se finansiraju iz javnih prihoda.

 

"Mediji sa nacionalnom pokrivenošću pretvorili su se u propagandna sredstva, a dominiraju programi izuzetno niskog kvaliteta. REM ne reaguje ni kada dolazi do eklatantnog kršenja Zakona o elektronskim medijima, odnosno kada pojedine televizije sa nacionalnom pokrivenošću direktno prenose sednice glavnog odbora vladajuće stranke", objašnjavaju u svom pismu.

 

Oni ocenjuju da je najpoznatiji slučaj kršenja zakona i ugrožavanja pravnog poretka novinska agencija Tanjug koja još uvek aktivno radi, iako je još 31. oktobra 2015. godine donesena, u skladu sa zakonom, odluka o njenom gašenju.

 

"Ova agencija opstaje kao propagandno sredstvo u državom vlasništvu iako je zakonima iz 2014. godine država donela odluku da se povlači iz vlasništva medija", navode i dodaju da je država protivzakonito suvlasnik listova Večernje novosti i Politika, a da je lokalna samouprava u Kragujevcu postala vlasnik prethodno privatizovane Radio-televizije Kragujevac.

 

Oni upozoravaju da su iz javnih medijskih servisa "suštinski prognani javni dijalog i kritičko mišljenje, te da je u njihovim informativnim emisija u dramatično velikom obimu dominantna izvršna vlast".

 

Izvor: Beta

Foto: Beta