Novinska agencija Beta je od svog osnivanja pre 25 godina uvek poštovala najviše standarde novinarske profesije i pružanjem objektivnih, istinitih i pravovremenih informacija postala je simbol slobode medija u Srbiji, ocenili su učesnici panel diskusije o budućnosti medija u Srbiji organizovanoj povodom jubileja Bete. Na skupu je rečeno i da su novinske agencije "branik između javnog interesa i profita", kao i da njihova budućnost zavisi od prilagođavanja tehnologijama.

 

Navodeći da je Beta za 25 godina rada postala "poštovan brend" na medijskoj sceni, šef misije OEBS u Srbiji Andrea Oricio pohvalio je napore te agencije da kako je rekao, "izveštava u skladu sa najvišim standardima novinarske profesije".

 

"Novinska agencija Beta je jedan od najvažnijih partnera misije OEBS u Srbiji i mi smo ponosni na tu saradnju. Čitanje Betinog servisa deo je moje svakodnevne rutine, a na njene vesti oslanjaju se i drugi novinari, političari, diplomate", kazao je Oricio na skupu u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju 15. maja.

 

On je naveo da misija OEBS sarađuje sa državnim institucijama, medijima i civilnim sektorom na stvaranju fer uslova za sve aktere na medijskoj sceni Srbije, "svesna izazova koji postoje u medijskom okruženju, posebno kada je reč o nezavisnim medijima".

 

https://www.euractivdev.com/images/stories/videos/flv/73221.flv

 

"Nadam se da će što pre biti usvojena Medijska strategija do 2024. godine kao važan dokument ne samo kada je reč o stvaranju fer uslova na medijskoj sceni već i kada govorimo o bezbednosti novinara", rekao je Oricio.

 

Ambasador Norveške u Beogradu Arne Sanes Bjernstad ocenio je da su Srbiji potrebni brojni i raznovrsni izvori kvalitetnih i objektivnih vesti a da je agencija Beta kako je rekao, "uvek nudila kvalitetne vesti".

 

"Kada poredim medijsku scenu u Srbiji i Norveškoj, primećujem da u Srbiji i pored siromašnijeg tržišta postoji ogroman broj medija ali manje raznolik sadržaj vesti nego u Norveškoj", kazao je ambasador i upozorio da veliku pretnju za slobodne medije predstavlja izostanak ravnopravnih uslova za njihovo delovanje.

 

Po rečima državnog sekretara Ministarstva kulture i informisanja Aleksandra Gajovića, agencija Beta se tokom 25 godina rada, borila i izborila za objektivno i sveobuhvatno informisanje u kome kako je ocenio, postiže "zavidne" rezultate.

 

"Kada neko kao novinska agencija Beta traje već 25 godina, onda možemo govoriti o lepoj tradiciji ali i istoriji u profesionalizmu. Agencija Beta je uvek poštovala najviša načela novinarskog kodeksa i profesije i uprkos pritiscima kojima je bila izložena u poslednje vreme u vidu pretnji na društvenim mrežama i lepljenja plakata protiv nje, nastavila je da radi još savesnije", ocenio je Gajović.

 

Uz podsećanje da je Beta pokretač i osnivač brojnih akcija i projekata, poput konkursa Fotografija godine, državni sekretar je ocenio da u svom razvoju i napredovanju, agencija nije preskočila nijednu stepenicu po čemu bi kako je naveo, "mnogima mogla da posluži kao primer".

 

Direktor Bete Radomir Diklić ocenio je da je agencija od osnivanja prešla put od "tehološki kamenog doba do današnje digitalne ere" ali i da se sve vreme držala pravila agencijskog novinarstva da se piše "istinito, kratko i da se vest brzo šalje".

 

https://www.euractivdev.com/images/stories/videos/flv/73224.flv

 

Kao nezavisna, privatna novinska agencija koju je osnovala grupa beogradskih novinara, Novinska agencija Beta je počela da emituje vesti 4. maja 1994. godine.

 

Beta je počela kao informativni servis vesti iz Srbije, tadašnje SR Jugoslavije, regiona i više svetskih centara.

 

Novinska agencija Beta danas, putem interneta i platformi za mobilne uređaje, emituje moderan, multimedijalan informativni sadržaj, kako svojim direktnim korisnicima, tako i najširoj javnosti.

 

Beta je 2003. godine pokrenula Radio Sto plus u Novom Pazaru, koji emituje program u regionu Sandžaka, a pokrenula je i sajtove posvećene ekologiji "Zelena Srbija" (www.zelenasrbija.rs) i politikama Evropske unije Euraktiv Srbija, kao i nevladinu organizaciju pod nazivom Medijski centar Beta.

 

Budućnost zavisi od prilagođavanja novim tehnologijama

 

Budućnost novinskih agencija zavisi od prilagođavanja tehnologijama i nalaženju novih načina da se priđe korisnicima, ocenjeno je na panelu "Ekonomska politika novinskih agencija: kako stvoriti prihod u digitalnom tržišnom okruženju".

 

Direktor IREX Srbija Evan Tracz kazao je da novinske agencije moraju da iskoriste tehnologije kao svoju prednost i da pokušaju da prilagode poslovanje zahtevima tržišta, kako bi bile uspešnije.

 

"Moramo da naučimo da koristimo tehnologije kao našu prednost. Da shvatimo ko su naši korisnici i da nađemo način da im da priđemo. Ima načina da se to postigne, a da se ne naruše principi novinarstva", rekao je Tracz.

 

https://www.euractivdev.com/images/stories/videos/flv/73230.flv

 

On je rekao da, uprkos tome što se menja okruženje, objektivne informacije se i dalje proizvode, i da samo treba pronaći nove načine da se neka vrednost proda i da se priđe ljudima.

 

Advokat Dragan Milić rekao je da je priča o autroskim pravima u digitalnim medijima problematična zbog prirode sadržaja, jer informacije koje imaju karakter tekućeg izveštavanja podležu suspenziji autorskih prava.

 

"Novinska agencija, kada proizvede izveštaj, ne može da ima monopol nad tom informacijom kada ona dođe do javnosti. Kada neko prenese informaciju, ona ide dalje i mora ići, jer postoji javnost koja to mora da zna, a novinska agencija se ne može pozvati na zaštitu autorskih prava", rekao je Milić.

 

On je naveo i da ako novinske agencije ustupe nekome jednostavanu tekuću inforamciju, nisu ovlašćene da zaustave njeno širenje sa ili bez navođenja izvora.

 

"Ako je sadržaj kreiran na način da izvodite zaključke, analize i povezujete to sa nečim od ranije to podleže autorsko pravnoj zaštiti", rekao je Milić.

 

Potpredsednica korporativnih poslova Junajted grupe Dragica Pilipović Čefi rekla je da je neophodno da agencije investiraju u tehnologiju, da pronađu nov način širenja vesti, kao i da bi bilo dobro da svakog meseca pitaju korsnike šta im je potrebno.

 

"Nema odmora i mira, moramo stalno da se menjamo i prilagođavamo ako hoćemo da postignemo uspeh. Potrebni su novi tehnološki obrazovani novinari i nova mesta i prostori gde će ljudi da nas gledaju", rekla je Pilipović.

 

Branik između javnog interesa i profita

 

Novinske agencije javljaju se kao nosioci produkcije objektivnih informacija i "branik između javnog interesa i profita", ocenili su učesnici panela "Uloga i pozicija novinskih agencija: javni interes i privatno preduzetništvo".

 

Pomoćnica za informisanje i medije u Ministarstvu kulture Slavica Trufinović ocenila je da su agencije, u vremenu koje je bilo teško za medije, uspele da ostvare javni interes i da steknu poverenje ne samo kod građana, nego i kod inistitucija kojima su njihove informacije potrebne.

 

https://www.euractivdev.com/images/stories/videos/flv/73225.flv

 

Ona je ocenila i da novi proces reformi zahteva od agencija da se transformišu i da budu "branik između javnog interesa i profita".

 

"U poplavi informacija gde često nailazimo na negativne stvari, novinske agencije mogu da budu nosici produkcije relevantnih informacija", rekla je Trifunović.

 

Ona je dodala da država vidi dobru budućnost agencija, jer su spremno dočekale novu eru, kao i da je važno da se stvori "svest o njihovoj bitnosti u medijskoj sferi".

 

Urednik Novinske agencije Beta Dragan Janjić ocenio je da jedno društvo ne može da preživi bez istine, kao i da je neophodno da država prepozna javni interes,  a to je produkcija objektivnih vesti.

 

"Važno je da postoje servisi i adrese gde može da se proveri da li je neka informacija tačna. To nažalost nikada neće biti profitabilno. Bitno je da država prepozna javni intreres, a to je da se proizvode tačne i objektivne vesti, a ne one koje se pojavljuju kao mešavnia emocija", rekao je Janjić.

 

On je ocenio da promene na tržištu i tehnološke revolucije zahtevaju da se novinskih agencije da se prilagođavaju promenama i iznalaze nove modele, ali da ne bi bilo dobro da agencije napuste svoj osnovni princip, a to je produkcija tačnih i objektivnih informacija.

 

Direktor agencije FoNet Zoran Sekulić ocenio je da se novinske agencije suočavaju sa tri vrste problema, a to su politički ambijent u kome rade, finansijski i normativni problemi.

 

"Od 2015. godine kada su doneta tri medijska zakona, nakon četiri godine, kao rezultat mi imamo partijske medije i one 'virtuelne'", rekao je Sekulić.

 

Sekulić je naveo da se na medije gleda kao na sredstvo, kao i da je teren na kome se nalaze novinske agencije najviše diskriminisan.

 

"Živimo u vremenu kada se svakodnevno proizvode lažne vesti, kada se od nebitnih tema prave skandali. Mi smo u nekoj vrsti rezervata", rekao je Sekulić.

 

Istraživač Londonske ekonomske škole Entoni Keli, naveo je da je istaživanje te škole u kojem su učestvovale novinske agencije, pokazalo da one svoju budućnost vide u izradi foto i video servisa, kao i pres klipinga i dodao da se razvija model koji podrazumeva pružanje raznovsnih usluga.

 

On je kazao da je 12 od 25 agencija koje su učestvovale u istraživanju kao glavne pretnje navelo druge agencije, a da 13 od 25 njih kao glavne konkurente vidi druge medijske kuće, platforme i društvene mreže.

 

Moderator panela "Uloga i pozicija novinskih agencija: javni interes i privatno preduzetništvo" bio je urednik NIN-a Milan Ćulibrk.

 

Izvor: Beta

Foto/Video: Beta