Uplitanje stranaca u izborne procese predstavlja ozbiljnu pretnju evropskim demokratskim društvima i ide u korist antievropskim snagama, populistima i desničarskim ekstremistima, upozorili su poslanici Evropskog parlamenta.

 

Evroposlanici su 10. oktobra sa 469 glasova za, 143 potiv i 47 uzdržanih usvojili rezoluciju u kojoj se upozorava da pokušaji da se utiče na odlučivanje u EU predstavljaju opasnost za evropska demokratska društva.

 

Parlament je naveo da strano mešanje ima sistemski obrazac, bilo da se odnosi na kampanje na društvenim mrežama, sajber napade na infrastrukturu povezanu sa izborima ili finansijsku podršku političkim partijama tokom svih velikih nacionalnih i evropskih izbora.

 

Veći deo tih uplitanja bio je u korist anti-EU, ekstremističkih i populističkih kandidata.

 

Iako su članice EU potpuno ili delom zabranile strane donacije političkim partijama ili kandidatima, stani akteri nalaze način da zaobiđu ta pravila, naveli su evroposlanici i izdvojili slučaj Nacionalnog fronta u Francuskoj i navode o kojima su izveštavali mediji o Slobodarskoj partiji u Austiji, Ligi u Italiji, "Napusti EU" (Leave.EU) u Britaniji.

 

Jačanje ruske propagande

 

Poslanici EP zabrinuti su zbog "veoma opasne prirode ruske propagande", koja je glavni izvor dezinformacija u Evropi i koja je u 2019. gotovo udostručena, na 998 slučajeva sa 434 u 2018.

 

Evroposlanici takođe oštro osuđuju "agresivne akcije" iz neevropskih zemalja koje žele da potkopaju suverenitet zemalja u procesu pridruživanja EU sa Zapadng Balkana i iz Istočnog partnerstva.

 

Oni su pozvali na unapređenje Radne grupe EU Istočni Stratkom u stalnu strukturu sa znatno većim finansijama.

 

Pozvali su i internet kompanije i društvene medije da sarađuju u borbi protiv dezinfromacija bez podrivanja   slobode govora a EU da donese pravni okvir za borbu prtiv hibridnih pretnji.

 

Inače, EU se aktivno bori protiv dezinformacija od 2015, kada je u Evropskoj službi za spoljne poslove (EEAS) osnovana Radna grupa EU Istočni Stratkom (East StratCom Task Force) radi efikasnog komuniciranja politka EU u istočnom susedstvu.

 

U oktobru 2018, pred evropske izbore u maju 2019, Fejsbuk, Gugl, Tviter i Mozila, i Majkrosoft 2019, potpisali su Kodeks ponašanja u kome su se složili da na dobrovoljnoj bazi rade na samoregulatornim standardima za borbu protiv dezinformacija.

 

U decembru 2018. Evropska komisija je objavila Akcioni plan protiv dezinformacija.

 

Do kraja 2020. biće održano više od 50 predsedničkih, nacionalnih, lokalnih ili regionalnih izbora u članicama EU.

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Pixabay.com