Jedna lažna vest, putem različitih stranica i profila, u Srbiji se u proseku deli 927 puta, izjavio je Aleksander Dardeli, izvršni potpredsednik za strategiju i razvoj Ajreksa (IREX), međunarodne neprofitne organizacije specijalizovane za globalno obrazovanje i razvoj a na osnovu podataka iz istraživanja "Korona i infodemija u 2020" koje je objavio Fejk njuz tragač u saradnji sa Novosadskom novinarskom školom na portalu fakenews.rs ( https://fakenews.rs/wp-content/uploads/Korona-i-infodemija-u-Srbiji-2020.pdf).

Dardeli je u razgovoru za Glas Amerike rekao da su u periodu od mesec dana - od 12. marta do 12. aprila - putem medija i društvenih mreža podeljena ukupno 43 lažna narativa.

Kako je ukazao - među njima su i oni koji favorizuju navode o efikasnom odgovoru Kine na globalnu pandemiju korona virusa, ali i teorije zavere, prema kojima je za nastanak Kovida-19 odgovoran NATO.

"Od tvrdnji da je Kina uspela da nađe rešenje za pandemiju do ultradesničarskih teorija zavere prema kojima je Severoatlantska alijansa kreirala krizu, koristeći nervni gas sarin protiv stanovništva Srbije, ali i mnogih drugih. Te sadržaje onlajn i tradicionalni mediji podelili su ukupno 241 put. Na Fejsbuku su imali više od 220.000 deljenja", rekao je zvaničnik Ajreksa za Glas Amerike.

On je istakao da je teško doći do podataka koja je grupa podložnija dezinformacijama i njihovim štetnim efektima ali da se može govoriti o najmanje dve grupe.

"Jedna od njih je, na primer, nostalgična (grupa) za jugoslovenskom prošlošću Srbije i njenim istorijskim vezama sa slovenskim svetom. Upravo je ta grupa najpodložnija dezinformacijama koje dolaze spolja, naročito Kremlja - koji nastoji da sprovede geopolitičke podele i na kraju Srbiju okrene ka Rusiji i Istoku, a ne prema Zapadu, Evropskoj uniji i Severnoatlantskoj alijansi", rekao je on.

Druga, možda šira grupa, je ona koja se koristi strahom i neizvesnošću zbog pandemije korona virusa i u toj grupi nema podela po starosnoj dobi - tim emocijama su pogođeni svi, i mlađa populacija i populacija srednjih godina, rekao je Dardeli.

On ukazuje da, prema podacima programa koji je Ajreks sproveo na teritoriji Srbije, 97% stanovništva televizijski program gleda najmanje dva sata, istovremeno u toku jednog dana 60% populacije koristi se Fejsbukom, dok 44% upotrebljava Jutjub.

"Televizija Pink, prema navodima većine anketiranih, objavljuje najviše dezinformacija. Ovi podaci svojevrsna su matrica kako dopreti do određene grupe i šta činiti sa svakom od njih", rekao je Dardeli.

On je naglasio da se borba protiv dezinformacija ne može rešiti jednom pilulom, da se tu ne radi o jednokratnoj stvari, koja se može rešiti u toku jedne ili nekoliko nedelja ili pak jedne godine već da je to dugoročan napor za koji je potrebno vreme.

Prema njegovom mišljenju, rešavanju problema dezinformisanja u Srbiji potrebno je da se udruženo posvete civilno društvo, medijski profesionalci, institucije vlasti i privatni sektor u Srbiji.

"Treba da se okupe i dugoročno posvete rešavanju problema dezinformacija. Nažalost, Srbija nazaduje u oblasti slobode medija i radu medijskih profesionalaca. U izveštaju Reportera bez granica navodi se da je Srbija postala država u kojoj je često opasno biti novinar, dok su sve vidljivije lažne vesti koje se promovišu brzinom svetlosti. Nije ni čudo što je u poslednjem izveštaju nazadovala za tri pozicije, na 93 mesto. Sada je vreme za akciju", ukazao je Dardeli.

On je rekao da je Ajreks svojim investicijama u Srbiji poboljšala širi okvir za informacije iz oblasti zdravstva i medijske organizacije.

"Direktno sarađujemo sa stranama koje proizvode verodostojne informacije iz oblasti zdravstva zasnovane na činjenicama. Pokušavamo da povećamo njihov obim na tržištu Srbije", rekao je Dardeli

Dodao je i da imaju sličan program u koji su uključeni lokalni organizatori, mladi medijski profesionalci, koji obučavaju šire zajednice i koji raspolažu veštinama otkrivanja i neutralisanja dezinformacija. Ajreks je, prema njegovim rečima, počeo da prikuplja i analizira podatke o učinku njihovog angažmana i da je želja da treninge medijske pismenosti i kritičkog razmišljanja proširi na osnovu tih podataka.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay.com