U Hrvatskoj se osniva Muzej lažnih vesti, u prvoj fazi zamišljen kao veb-stranica sa svedočanstvima novinara i stručnjaka, bazom lažnih vesti, alatima za razvoj medijske pismenosti i kritičkog razmišljanja i prepoznavanje i borbu protiv "fejk njuza".

Inicijator projekta hrvatskog Muzeja lažnih vesti Lordan Prelog rekao je da je "najefikasnija borba protiv 'fejk njuza' dalji razvoj kvalitetnog, odgovornog i na činjenicama utemeljenog novinarstva uz istovremeno osvešćivanje građana o opasnosti i raširenosti lažnih vesti, ali i njihovo podsticanje na kritičko razmišljanje i potrebu medijskog opismenjavanja, naročito među mladima".

Kako je prenela agencija Hina, projekt Muzeja lažnih vesti nastao je na temelju višegodišnjeg rada Instituta za nove medije i elektronsku demokratiju (InMed) koji više od dvadeset godina organizuje međunarodnu konferenciju Informacijska tehnologija i novinarstvo u Interuniverzitetskom centru u Dubrovniku.

Prema Prelogovim rečima, InMed je jedina organizacija u Hrvatskoj član SOMA-e (Social Observatory for Disinformation and Social Media Analysis), jedne od vodećih mreža institucija koje se bave otkrivanjem lažnih vesti i modela njihovog širenja.

Prelog je rekao da planira da prikupi što veći broj svedočanstava poznatih novinara i eminentnih stručnjaka iz medija, komunikacija i ostalih srodnih područja koji su se u  radu susretali s pojavom dezinformacija.

Prelog ističe da je pojam "dezinformacija" puno precizniji od kovanice "fejk njuz" koju je popularisao američki predsednik Donald Tramp nakon predsedničkih izbora 2016. On je dodao da je "Kler Vordl, svetski autoritet za proveru činjenica", podelila  "lažne vesti" u tri grupe.

Prva je "misinfomejšn"(misinformation) - nenamerne greške u tekstu ili interpretaciji statističkih podataka i slično, druga je "disinformejšn" (disinformation) -  u potpunosti izmišljen ili manipulisan sadržaj i namerno stvaranje teorija zavere ili neutemeljenih glasina i treća "malinformejšn" (malinformation) - objava sadržaja s ciljem direktnog nanošenja štete pojedincu ili određenoj instituciji.

Obeležja lažnih vesti su namerna promena konteksta, datuma i/ili vremena originalnog sadržaja. Radi uverljivosti te vesti obično sadrže "zrnce istine", tačnu ili delomično tačnu manje važnu (pod)informaciju i to manje ili više vešto upakovanu u isfabrikovan sadržaj koji vrlo lako može "informisati" neupućenog, neinformisanog i, nažalost, najčešće nedovoljno medijski "opismenjenog" korisnika.

Prva dva tipa lažnih vesti najčešće se šire na društvenim mrežama, a javnost, pogotovo novinari, najveću pažnju treba da posevte poslednjoj, najopasnijoj vrsti  "zloćudne informacije" jer upravo takve lažne vesti mogu naneti najveću štetu pojedincu, kompaniji, nekoj organizaciji, pokretu, političkoj stranci i zaključno celom društvu, a štetu trpi i sam novinar ili medij koji nasedne" u nekritičkom prenošenju te vesti, naveo je Prelog.

Projekat Muzeja lažnih vesti nije komercijalan i u prvoj fazi je zamišljen kao veb-stranica na kojoj bi se svi zainteresovani građani, pogotovo mladi, mogli informisati i edukovati o fenomenu dezinformacija u Hrvatskoj i svetu, prenosi Hina.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay