Situacija sa slobodom medija u EU u poslednje vreme se pogoršala, ocenili su poslanici iz Odbora Evropskog parlamenta za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove (LIBE) i izrazili zabrinutost zbog novinara koji su suočeni sa nasiljem, uznemiravanjem i pritiscima.

U rezoluciji usvojenoj krajem oktobra sa 52 glasa za, pet protiv i sedam uzdržanih, Odbor osuđuje "pokušaje vlada nekih članica da ućutkaju kritičke i nezavisne medije".

O nacrtu rezolucije glasaće se na plenarnoj sednici 23-26. novembra.

Evropski poslanici osuđuju i nedovoljne napore u borbi protiv ograničavanja slobode i pluralizma medija kroz finansijsko pokroviteljstvo, navodi se u saopštenju EP.

U tekstu se posebna pažnja posvećuje javnim servisma koji treba da zavise od finansijskih modela koji će im osigurati nezavisnu uređivačku politiku.

Evroposlanici su ukazali na "rastući obrazac zastrašivanja" novinara. Takođe su pozvali javne ličnosti da se uzdrže od ocrnjivanja novinara i insistiraju na obavezi istrage napada ističući da su novinarke posebno osetljive i da im treba pružiti dodatnu zaštitu.

Navodi se i da prekomerna koncentracija vlasništva nad medijima dodvodi pluralizam u opasnost i otežava borbu protiv širenja dezinformacija.

Poslanici Evropskog parlamenta traže od članica EU da preduzmu mere kako bi se izbegla horizontalna koncentracija i garantovala transparentnost.

Oni su kritikovali preterano mešanje vlada u javno oglašavanje i istakli da novac EU ne sme da se troši na medije pod kontrolom vlade ili političku propagandu.

Odbor je zatražio od Evropske komisije da proceni transparentnost vlasništva u medijima, kao i privatno i vladino mešanje, u svakoj članici.

U kontekstu pregovora o novom višegodišnjem budžetu EU, LIBE je zatražio da se obezbede veća sredstva za nezavisno novinarstvo.

Evroposlanici traže da se utvrdi pravni okvir kako bi se borili protiv sve više govora mržnje na mreži i pozivaju na veću saradnju onlajn platformi i onih koji sprovode zakon. Oni su ocenili da su dobrovoljne akcije onlajn platformi u borbi protiv dezinformacija, nelegalnih sadržaja i stranog mešanja "neophodne ali ipak nedovoljne" uz isticanje da platforme "ne smeju da postanu privatni cenzori".

Posebnu zabrinutost evroposlanici su izrazili zbog "demokratskog mešanja trećih strana". Ukazali su na pokušaje podrivanja poverenja u demokratske institucije, posebno kroz "teorije zavere i javne kampanje dezinformisanja sa ciljem da se diskredituje EU". Kako su dodali, takvih kampanja bilo je za vreme pandemije korona virusa.

Izvestiteljka za ovo pitanje, poljska evroposlanica Magdalena Adamovič, rekla je da su dezinformacije, govor mržnje i politizacija, kao i zarobljavanje javnih medija od strane vladajućih partija, najveće pretnje demokratiji, vladavini prava i postojanju EU danas.

"Stigli smo do tačke preokreta. Ako ne ustanemo u odbranu slobodnih i nezavisnih medija, u borbu protiv dezinformacija i govora mrženje, ako ne podržimo otporno i kritičko civilno društvo, izgubićemo pravo i sposobnost za slobodne i demokratske izbore", istakla je Adamovič.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta