Predsednik SAD Donald Tramp ušao je u poslednji dan predizborne kampanje sa oko šest i po puta više pratilaca na društvenim mrežama od predsedničkog kandidata demokrata Džozefa Bajdena. Dan uoči predsedničkih izbora, republikanac Tramp na četiri vodeće društvene mreže ima ukupno 144,9 miliona sledbenika, a Bajden 21,8 miliona.

Na Tviteru, gde obojica imaju najviše sledbenika, Tramp ima 87,3 miliona pratilaca, što je 7,4 puta više od bivšeg potpredsednika SAD koji ima 11,8 miliona.

Portal Finbold navodi da među njihovim pratiocima na Tviteru ima i lažnih naloga i da je kod Trampa 21 odsto takvih, a kod Bajdena 15 odsto.

Trampovu stranicu na Fejsbuku prati 32,7 miliona profila, a Bajdenovu 3,87 miliona, što je 8,4 puta manje.

Na Instagramu, Tramp ima četiri puta više pratilaca od bivšeg potpredsednika SAD. Dok predsednika SAD prati 23,1 milion ljudi, Bajden ima 5,6 miliona pratilaca, više nego na Fejsbuku.

Na Jutjubu Bajden sa 0,5 miliona sledbenika zaostaje za Trampom koji ima 1,82 miliona, odnosno 3,6 puta više.

Na svakoj od pomenutih društvenih mreža, predsednički kandidati Republikanske i Demokratske stranke uvećali su broj pratilaca za po nekoliko stotina hiljada u poslednjih pet dana kampanje.

Novinarka američkog časopisa Politiko Džoana Vajs rekla je u okviru onlajn programa Centra Stejt departmenta za inostrane medije (FPC) da je Fejsbuk danas među društvenim mrežama dominantna platforma za političku komunikaciju.

Vajs je navela da za razliku od televizije, gde se reklama skupo prodaje i šalje u etar, uz nadu da će doći do pravih ljudi i biti efikasna, na Fejsbuku se može potrošiti delić iznosa koji se plaća televiziji i dopreti do manjeg broja ljudi, ali tačno do onih ljudi koji su meta kampanje, zahvaljujući podacima koje korisnici ostavljaju o sebi.

"Možete napraviti reklamu namenjenu vlasnicima oružja u Džordžiji ili reklamu koja je samo za žene od 25 do 44 godine, a mogli biste da imate reklamu za žene od 25 do 44 godine koje žive u Džordžiji i poseduju oružje", opisala je Vajs u okviru programa FPC "Virtuelna novinarska tura".

Vajs je rekla da zbog podataka koje korisnici svakodnevno dele s Fejsbukom, tako što označe da im se nešto sviđa, ili pišu o nečemu ili nešto podele s drugima (šeruju), Fejsbuk ima "ogromnu količinu" demografskih podataka, što izborni štabovi koriste da postignu cilj.

"Spot od 30 sekundi na televiziji u udarnom terminu koštaće oko 100.000 dolara za jednu reklamu. Na reklamu u digitalnom prostoru možete da potrošite neuporedivo manje. Jedna reklama na Fejsbuku koja košta 40.000 dolara znatno je usmerenija i može da bude mnogo efikasnija, plus na kraju znate tačan broj ljudi koji su je videli", kazala je Vajs.

Navela je da su izborni štabovi vremenom shvatili da je Fejsbuk veoma efikasan način ne samo da dopru do birača, već da dopru do "veoma konkretnih birača koje žele" i da ih potom motivišu na delovanje.

"Na Fejsbuku se može prikupljati novac, ali i podaci o biračima. Ako neko odgleda određeni video, klikne na neki poziv na akciju, popuni neki obrazac, došli ste do informacije koju možete da koristite u druge svrhe, jer ste možda došli do njihove mejl adrese ili broja telefona. Te podatke možete da koristite da im šaljete poruke kojima ćete tražiti novac ili ih pozivati da glasaju", dodala je novinarka časopisa Politiko.

Vajs je rekla da se u SAD velike sume novce troše na političke reklame, da su one vremenom postale izuzetno sofisticirane, ali da se njihov sadržaj i dalje svodi na emocije, a da je emocija na koju se najčešće "igra" strah.

Ona je ocenila da lažne vesti, koje se lako šire društvenim mrežama, predstavljaju "prilično veliku pretnju" kredibilitetu izbora.

"To je bila velika briga 2016. godine, ali teško je znati koliko ljudi je videlo reklame sa lažnim informacijama i postupalo u skladu s njima", kazala je Vajs.

Navela je da u SAD ne postoji organ koji sprečava nekog da iznosi dezinformacije i dodala da su društvene mreže, pre svega Fejsbuk i Tviter, pod velikim pritiskom da same "love" lažne vesti, što je ocenila kao "veoma težak i izazovan zadatak".

"Na primer, Tramp je nedavno i na Tviteru i na Fejsbuku napisao da korona virusa nije gori od gripa, i obe mreže su blokirale te objave, što će im doneti mnoge kritike konzervativnih krugova", rekla je američka novinarka.

Dodala je da je Fejsbuk dugo vremena bio veoma nevoljan da se obračunava sa dezinformacijama, ali da je njihov pristup tom pitanju evoluirao tokom godina.

Vajs je rekla i da američki tinejdžeri najviše koriste TikTok i da ne koriste Fejsbuk jer smatraju da je to društvena mreža za stare ljude.

"Fejsbuk jeste za starije koji glasaju u velikom broju i tu se sada ulaže najveći novac. Apsolutno je tačno da izborni štabovi sipaju sve više i više novca u Fejsbuk i to je zbog toga što se pokazalo da je on zaista efikasan, naročito za Trampa", kazala je Vajs.

Dodala je da je Jutjub sve efikasnija platforma za dopiranje do mladih, a da je Instagram veoma popularan među "milenijalcima", rođenim od 1980. do sredine 90-ih godina.

Građani SAD će 3. novembra na predsedničkim izborima birati između Trampa i Bajdena kome ankete i kladionice daju prednost.

Koristeći ublažavanje propisa zbog pandemije korona virusa, na izborima je unapred glasalo više od 95 miliona Amerikanaca, od kojih više od 60 miliona putem pošte. Savezne države su postavile različite rokove za slanje popunjenih glasačkih listića, što bi, u slučaju neizvesne trke, moglo da dovede do toga da pobednik ne bude poznat u izbornoj noći.

U izbornoj noći, po običaju, u fokusu će biti desetak od 50 saveznih američkih država u kojima je ishod neizvestan.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay