Britanski sud odbio je zahtev SAD za izručenje osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža. SAD Asanža terete za špijunažu i izdaju i da je nezakonito došao do više stotina hiljada poverljivih američkih vojnih i diplomatskih dokumenata koje je objavio na sajtu Vikiliks.

Sudije suda Old Bejli u centru Londona trebalo je 4. januara da odluče da li postoje pravne pretpostavke za izručenje  i da li su zahtev i optužnica SAD spojivi sa standardima zaštite ljudskih prava.

Sudija Vanesa Bericer odbacila je tvrdnje da je Asanž progonjen iz političkih razloga i da u SAD ne bi imao pošteno suđenje, ali je ocenila da bi se njegovo narušeno mentalno zdravlje još dodatno pogoršalo u uslovima "gotovo potpune izolacije", sa kojom bi se suočio u američkom zatvoru.

"Smatram da je mentalno stanje gospodina Asanža takvo da bi bilo okrutno izručiti ga SAD", rekla je sudija Bericer, dodajući da je Asanž "depresivan i ponekad očajan čovek", koji poseduje "inteligenciju da zaobiđe sve mere sprečavanja samoubistva koje bi preduzele američke zatvorske vlasti".

Američka vlada navela je da će se žaliti na odluku britanskog suda.

Asanž se u SAD suočava sa ukupno 18 tačaka optužnice, a ukoliko bi bio osuđen za špijunažu i izdaju zbog objavljivanja tajnih državnih dokumenata preti mu zatvorska kazna od 175 godina.

Rođeni Australijanac Asanž Vikiliks je osnovao 2006. godine sa prijateljima. Na tom sajtu svako je mogao anonimno da objavi procurele tajne dokumente.

Na Vikiliksu je objavljeno stotine hiljada tajnih američkih diplomatskih i vojnih depeša u kojima su iznošen poverljive i delikatne procene određenih političkih događaja i lidera i detalji o američkim vojnim aktivnostima, posebno u Iraku i Avganistanu.

Najpoznatiji Vikiliks je postao 2010. godine kada objavio tajni snimak vojske SAD, na kojem se vidi napad američkog borbenog helikoptera u Bagdadu 2007. godine u kojem je ubijeno desetine civila, uključujući i dvojicu članova novinarskog tima Rojtersa.

Iste godine, Vikiliks je objavio i 400.000 poverljivih vojnih dokumenata o ratu u Iraku.

SAD Asanžu stavljaju na teret da je izložio opasnosti izvore američkih službi, što on osporava.

Primedbe da nije vodio računa o bezbednosti svojih izvora ponekad su mu upućivale i organizacije za zaštitu ljudskih prava.

Za svoje pristalice Asanž je simbol borbe za slobodu informisanja.

četvrdesetdevetogodišnjeg Asanža godinama su pratile brojne kontroverze.

Među najozbiljnijim je bila optužnica za silovanje koja je protiv njega 2010. godine podignuta u Švedskoj.

Dok su britanske vlasti odlučivale o njegovom izručenju Švedskoj, on je 2012. godine pobegao u ambasadu Ekvadora u Londonu gde mu je odobren azil, ali koju nije mogao da napusti narednih sedam godina.

Nove vlasti Ekvadora su mu u aprilu 2019. godine uskratile azil, a britanska policija ga je odmah uhapsila zbog kršenja uslovne slobode. Od tada se nalazi u britanskom zatvoru visokog obezbeđenja Belmarš.

Postupak protiv Asanža pokrenut je u vreme mandata američkog predsednika Donalda Trampa. Za vreme Trampovog prethodnika Baraka Obame američki sudovi su odustali od gonjenja Asanža.

Izvestilac UN za torturu Nils Melcer uputio je krajem decembra 2020. godine otvoreno pismo predsedniku Trampu i zatražio od njega da pomiluje Asanža jer on nije "neprijatellj američkog naroda".

"Molim vas da oslobodite Asanža, jer on nije i nikad nije bio neprijatelj američkog naroda. Njegova organizacija Vikiliks se bori protiv tajnosti i korupcije u celom svetu i prema tome deluje u javnom interesu kako američkog naroda tako celog čovečanstva", napisao je Melcer.

Melcer je dodao i da Asanž nije hakovao niti ukrao nijednu od informacija koje je objavio već ih je dobio od izvora i autentičnih dokumenata onako kako to rade svi nezavisni i ozbiljni istraživački novinari.

Ostaje da se vidi kakav će biti stav izabranog američkog predsednika Džoa Bajdena prema osnivaču Vikiliksa. Međutim i Bajden, koji je bio potpredsednik u vreme Obame, pre deset godina je uporedio Asanža sa "visoko tehnološkim teroristom".

Izvor: EURACTIV.rs, Beta

Foto: Beta/AP