Izveštavanje medija u Srbiji o Evropskoj uniji je protokolarno, svedeno na dnevno-političke događaje i u direktnoj vezi sa političkom voljom vlasti, ocenili su 17. februara učesnici onlajn debate "Medijski izazov - Evropska unija".

Direktor agencije FoNet i član Upravnog odbora Asocijacije medija Srbije Zoran Sekulić izjavio je da uopšte stanje stvari na javnoj sceni kada je u pitanju EU direktno zavisi od političke volje vlasti.

"Tu političku volju vlasti ni približno ne vidim u onoj meri u kojoj bi korespondirala sa floskulom da nam je članstvo u EU strateški prioritet", kazao je Sekulić na debati organizovanoj u okviru projekta "Puls Evrope - medijske posete EU".

Sekulić je rekao da, ako je suditi po onome što piše štampa i što se dešava na političkoj sceni, evropske integracije nisu dominantna tema u Srbiji.

Dodao je da se EU pojavljuje u protokolarnim vestima i da se u prvi plan uglavnom stavlja značaj ekonomske saradnje, a da temeljne vrednosti na kojima počiva EU ne postoje ni na političkoj ni na medijskoj sceni.

"Ako i postoji, to je u onim medijima koji nisu pod kontrolom vlasti i samim tim su prilično marginalizovani, a njihovi kapaciteti da dopru do javnosti su ograničeni, ne samo iz finansijskih razloga, nego pre svega što su suočeni sa silnim političkim barijerama", kazao je Sekulić.

Docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Aleksandra Krstić izjavila je da EU "nezanimljiva tema" i da u zapadnoevropskim medijima ne zauzima više od 10% prostora, ali da je taj prostor mnogo veći kada se o evropskim temama izveštava iz nacionalnog ugla.

"Paradoksalno, iako EU kao takva nije zanimljiva tema, onda kada jeste tema na televizijama nalazi se u top pet tema na medijskoj agendi", rekla je ona, napominjući da nije važno kolika je vidljivost EU u medijima, nego da je mnogo važnije kakva je ta vidljivost i šta ona znači.

Krstić je navela da istraživanja pokazuju da je u Srbiji izveštavanje o EU u tradicionalnim medijima protokolarno, svedeno na dnevnu politiku, bez udela građana i sa vrlo malo eksperata u ulozi  sagovornika.

Glavni urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija saglasio se da se o evropskim integracijama u domaćim medijima najčešće izveštava sa dnevno-političkog aspekta i da su u pitanju najčešće protokolarni događaji kao što su susreti zvaničnika Srbije sa zvaničnicima EU ili drugih evropskih zemalja.

"Primetno je da domaći mediji o EU govore vrlo površno, jezički i terminološki nezanimljivo, što smeta građanima i odvlači ih od tema evropskih integracija", rekao je Štiplija.

Dodao je da se poslednjih pet godina stalno govori da "EU ucenjuje Srbiju, postavlja uslove i nalaže joj šta da uradi", što se čini kao glavni narativ kada je u pitanju ta tema.

Novinar Radio-televizije Vojvodine Ljubica Gojgić  izjavila je da mediji u izveštavanju o EU ne treba da budu opterećeni narativima i da je posao novinara, bez obzira da li je evroentuzijasta ili evroskeptik, da izveštava istinito, na vreme i poštujući profesionalne standarde.

Gojgić je rekla da je EU političko-ekonomski savez i da je logično da se prati na dnevno-političkom nivou, kao i da nije sigurna da se sve teme u vezi sa EU mogu predstaviti tako da se pokaže kakve koristi građani imaju od nje.

Ona se saglasila da uređivanje mnogih medija i nametanje tema ide van redakcija "u smislu što se sledi politika vlasti", ali da to nije ništa novo.

"Kada vlast voli EU onda je vole i mediji, kada vlast ne voli EU a neće to da kaže onda je mediji ne vole, a kada vlast ne voli EU i hoće to da pokaže onda se to vidi u najvećem broju medija", kazala je Gojgić.

Ocenila je da su mediji u izveštavanju o EU "slika i prilika medijske scene u Srbiji i srpskog društva", gde je sve crno-belo i gde je sve polarizovano.

Dopisnik RTS-a iz Brisela Dušan Gajić izjavio je da je to kako i koliko se prate evropske teme pre svega u vezi sa politikom.

"Ako je politika zainteresovana za Evropu onda će toga biti i u medijima", rekao je Gajić, dodajući da je dužnost novinara da prati da li se sprovodi proces evropskih integracija koje su deklarisane kao jedan od glavnih strateških prioriteta države.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Puls Evrope/screenshot