Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borel upozorio je ponovo na "bitku narativa" odnosno na hibridne kampanje čija su meta demokratske vrednosti EU, njen informacioni prostor, čak i ključna instrastruktura.

Prema njegovim rečima, hibridne pretnje predstavljaju novu vrstu opasnosti za globalnu bezbednost i zahtevaju snažan odgovor i blisku saradnju različitih institucija, privatnog i javnog sekrora i istomišljenika EU.

Borel je nedavno u obraćanju u Specijalnom odboru EP za strano mešanja u demokratske procese EU uključujuči dezinformacije (INGE) ranije ovog meseca rekao da je pandemija kovida-19 "najbolje objasnila" hibridne pretnje jer su svi svedoci kako neke države i neki akteri pokušavaju da zloupotrebe globalnu krizu radi  političkih ili ekonomskih ciljeva.

Kako je naveo, postoje akteri, poput Rusije, koji šire i pojačavaju lažne ili obmanjujuće informacije sa namerom da potkopaju poverenje, ocrne demokratski legitimtet EU i oslabe njene međunarodne saveze.

Drugi, kao što je Kina, iskrivljuju informacije, utišavaju nezavisne i kritičke glasove i nastoje da oni budu glasniji. Oni zastrašuju i smanjuju prostor za slobodnu i otvorenu debatu, upozorio je Borel.

"Možete reći 'pa ovo je propaganda'. Ne, postoji granica između propagande i dezinformacija", rekao je Borel.

Prema njegovim rečima, takve kampanje su posebno opasne u vreme pandemije jer ugrožavaju živote ljudi.

On je naveo i primer "vakcina diplomatije" koja je u poslednje vreme u fokusu nekih aktera, posebno Rusije, gde se ili nastoji da se diksredituju neke vakcine dok se promovišu svoje ili se svoje vakcine nude uz povoljnije uslove trećim zemljama sa ciljem zadobijanja geopolitičkih poena.

Borel je upozorio i da hibridne pretnje ne stižu samo od "dežurnih krivaca", već ima i drugih igrača - Iran, Sirija, ISIS.

Kako je dodao, taj problem ne pogađa samo EU, već i njene partnere i interese širom sveta, od Zapadnog Balkana i Istočnog i Južnog susedstva, do Afrike, Latinske Amerike i Azije.

"Dezinformacije su postale problem 'industrijskih razmera' i sve je više aktera koji ih koriste u različitim oblicima i različitom obimu", istakao je Borel, objavio je EEAS.

Borel je podsetio da su prethodnih godina uvedene nove strukture i inovativni pristupi za otkrivanje dezinformacija, poput mehanizma StratCom i Sistema za brzo upozoravanje koji povezuje sve relevantne EU institucije i članice.

On je naveo i da pristup EU borbi protiv dezinformacija mora da bude takav da šalje jasne i snažne poruke o EU i njenoj politici.

Takođe je rekao da Brisel aktivno podržava civilno društvo u zemljama u kojima su vlade suzile prostor za njihovo angažovanje i obraćanje.

Dodao je da su, konkretno, organizovane brojne radionice o borbi protiv dezinformacija sa predstavnicima civilnog društva i novinara u nekim zemljama.

Takođe je Brisel podržao studije o dezonformacijama i konferencije o medijskoj pismenosti na Zapadnom Balkanu.

"Ali i unutar EU moramo da pojačamo saradnju i izgradimo snažno partnerstvo sa civilnim društvom i privatnim sektorom... I treba da pojačamo saradnju sa međunarodnim partnerima, poput Grupe sedam i NATO", zaključio je Borel.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP