Savet Evrope ocenio je da je "krajnje vreme da Mađarska ponovo uspostavi slobodu medija". Komesarka SE za ljudska prava Dunja Mijatović saopštila je da su "kombinovani efekti političke kontrole medija i intervencija države... uništili pluralizam i slobodu izražavanja u medijima u Mađarskoj".

Mijatović je 30. marta u memorandumu navela da mađarske vlasti predvođene suverenističkim premijerom Viktorom Orbanom sistematski napadaju aktiviste ljudskih prava i istraživačke novinare, a sve u cilju da se pošalje "jasna poruka da će biti odmazde za svaki oblik kritike vlade".

Uz ocenu da oglušivanje Budimpešte o odluke međunarodnih sudova pokazuje da vlada nema nameru da poštuje zakon, kao "osnovni preduslov za slobodu izražavanja", Mijatović je dodala da se situacija "pogoršala 2020. kao rezultat sukcesivno uspostavljanih vanrednih pravila" zbog zdravstvene krize.

Poziv Saveta Evrope mađarskim vlastima da poštuju zakon i evropske standarde o pluralizmu medija samo je najnoviji u nizu, ali je vladajuća desničarska partija Fides na slične kritike do sada uvek uzvraćala da je, što se pluralizma i slobode medija tiče, u Mađarskoj sve u redu.

Zamenik premijera Orbana i ministar finansija Mihalj Varga nedavno je izjavio da u Mađarskoj zakoni i  ustav "u potpunosti garantuju slobodu medija", da su "mediji tržišno orijentisana industrija i da vlada nema pravo, niti želi da se meša" u medijske poslove.

Ministrova izjava je, ipak, u suprotnosti sa onim što je poslednjih godina o medijima govorio premijer Viktor Orban.

Medijski partner portala EURACTIV, portal Telex.hu napravio je kratak presek medijskog krajolika  Mađarskoj.

Još kada je došao na vlast 2010. godine, premijer Viktor Orban je nabrojao četiri strateške oblasti u kojima mađarsko učešće u vlasništvu mora "po svaku cenu da bude veće" od 50%, i to su energetika, bankarstvo, maloprodaja i medijska oblast.

U februaru, Orban je saopštio da je taj cilj ispunjen - mađarski vlasnički udeo u medijskom sektoru porastao je sa 34% koliko je iznosio 2010 godine, na 55%. Ostalo je međutim nejasno koliki je vlasnički udeo postavljen kao konačni cilj.

Mađarski premijer rekao je još 2017. godine da bi "želeo da mediji u Mađarskoj budu u mađarskim rukama u onoj meri u kojoj su u nemačkim rukama u Nemačkoj, ili u američkim rukama u SAD".  "To je nivo koji moramo postići. Napredujemo, ali još nismo stigli do cilja", rekao je Orban.

Ako se uzme u obzir relativno nizak postotak inostranog kapitala u nemačkoj ili američkoj medijskoj industriji, a mnogo je češći slučaj da kompanije iz tih zemalja svoje poslovanje šire u inostranstvu, realno je pretpostaviti da je Orbanov cilj da se u mađarskim rukama nađe 80-90% domaćeg medijskog sektora.

U poslednjih deset godina u Mađarskoj se iskristalisao trend koji sugeriše da "mađarsko vlasništvo" ustvari znači kupovinu od strane poslovnih krugova povezanih sa vlastima.

Orban je 2015. godine u jednom intervjuu potvrdio da ohrabruje poslovne ljude u svom političkom okruženju na osnivanje medijskih izdanja. Kao rezultat tog procesa, na jesen 2018. godine osnovana je Centralnoevropska fondacija za štampu i medije (KESMA) čiji portfelj obuhvata gotovo 500 medijskih proizvoda.

Medijski holding te veličine u Mađarskoj nije viđen još od komunističkih vremena, a i u Evropi ni najveće medijske kuće ne izdaju ni približno toliko medijskih publikacija.

Koliko je fondacija KESMA povezana sa vladinim planovima, otkrio je 2019. mađarski državni sekretar za komunikaciju Zoltan Kovač, kada je rekao da je vlada zahvaljujući jednom medijskom holdingu partije Fides, uspela da postigne da gotovo 50% mađarske štampe prenosi njene stavove.   

I dok skoro polovina svih mađarskih medija, kako je potvrdio Kovač, orkestrirano služi ispunjavanju Fidesovih političkih ciljeva, mađarska opozicija može da se pohvali samo malim brojem sopstvenih, fragmentisanih medijskih izdanja.

Orban i njegovi politički saveznici tvrde da je medijski krajolik u Mađarskoj veoma raznolik u poređenju sa zapadnom Evropom, kao i da u ovom trenutku postoji relativan balans medija koji su naklonjenih desnici i onih sklonih levici.

Međutim, takva računica je posledica pukog sabiranja i označavanja opozicionim svih medija koji nisu direktno povezani sa vladom i svih platformi koje podržavaju opozicione partije.

Uz to, takva kalkulacija je sačinjena pre nego što je 2020. godine kolektivnu ostavku dao skoro ceo urednički tim vodeće mađarske nezavisne medijske kuće Index.hu.

Među nezavisnim medijskim kućama u Mađarskoj, postoje one koje su politički ili finansijski povezane sa opzicionim partijama (Alfahír, N1TV, Zsúrpubi, Azonnali, Jövő.tv, Ugytuđuk, Egri Ügyek, Hírklikk, Nyugati Fény) i one koje se otvoreno bave širenjem opozicione propagande  (Balra magyar, Hírhugó, Ezalényeg).

Zatim postoje i platforme koje propagiraju levičarske vrednosti i u vreme izbora podržavaju kandidate levice (Népszava, Partizán, Mérce).

Konačno, postoje i mediji koji su nezavisni kako od vladajućih, tako i od opozicionih stranaka, ali imaju značajan broj korisnika, gledalaca i slušalaca  (RTL Klub, Telex, 24.hu, Hvg.hu, 444.hu).

A nameće se i pitanje finansiranja medija.

Dok pojedine opozicione partije imaju u najboljem slučaju poneko medijsko izdanje sa manjom pokrivenošću, Fides ima centralizovanu kontrolu nad skoro 500 medija, od komercijalnih televizija, pa do mreže štampanih izdanja koja izlaze na nacionalnom nivou.

I dok opozicioni mediji funkcionisu sa nekoliko desetina hiljada evra, održavanje Orbanove medijske imperije godišnje košta desetine miliona evra, od kojih je veliki deo novac poreskih obveznika.

Izvor: EURACTIV.com, Beta

Foto: Pixabay